Femme


Dobrodošli

Ako već niste registrovani, učinite to, jer samo tako ćete moći da se družite sa
nama i koristite sve pogodnosti člana, veći broj tema je dostupan samo registrovanim korisnicima.
Ukoliko ne budete aktivni deset dana od dana registracije, vaš nalog će biti trajno ukinut.

Prijatan boravak na Femme forumu








Sedativi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Sedativi

Počalji od Khallu taj Ned Mar 06, 2011 8:02 pm

U današnje vreme se lako poseže za lekovima za smirenje. Iako nije dozvoljeno, oni se lako mogu kupiti i bez recepta. Posle više meseci, još češće godina korišćenja pri pokušaju odvikavanja ljudi se sreću sa brojnim tegobama, koje se mogu ublažiti pravilnim ukidanjem leka.


Šta pijemo za umirenje?


Spojler:
Lekovi koji umiruju se zovu sedativi (sedacija u prevodu znači smirenje). Stručno se nazivaju anksioliticima ili anksiolitičkim sedativima. Od anksiolitika se najčešće koriste benzodiazepini u koje spadaju diazepam (poznatiji po fabričkim imenima Bensedin, Apaurin i Valijum), bromazepam (lexilium, Leksaurin), oksazepam, medazepam, alprazolam, lorazepam. Od svih benzodiazepina najviše se koriste Densedin i Bromazepam. Lekari opšte prakse ih lako propisuju. U Srbiji nemaju pravo da propisuju druge psihoaktivne supstance bez izvestaja psihijatra. Ljudi nazivaju lekovima za smirenje i antidepresive, koji imaju drugačije dejstvo.


Kako deluju benzodiazepini?


Spojler:
Benzodiazepini umiruju, smanjuju osećaj uzbuđenosti, napetosti, napade bezrazložnog straha, koji mogu biti praćeni fizičkim tegobama kao što su znojenje, lupanje srca, bol u grudima, drhtanje, osećaj nedostatka vazduha, ublažavaju osećaj teskobe. Osim toga, opuštaju mišiće (miorelaksantni efekat) pa vam ih propisuju kada imate išijas, smanjuju grčeve i lagano snižavaju krvni pritisak. U većoj dozi uspavljuju, ali ne leče uzrok nesanice.



Kako se koriste sedativi?


Spojler:
Sedativi su korisni ako se uzimaju u kraćem vremenskom periodu i po preporuci lekara. Mnogi pacijenti nastavljaju da piju sedativ i kada više nije potrebno. Pomažu im i lekari, jer većina propisuje sedative umesto da uputi pacijenta psihijatru. Sa druge strane i mnogi pacijenti odbijaju da idu spihijatru, jer se nepotrebno stide.


Mnogi pacijenti iz straha od zavisnosti uzimaju lek u manjoj dozi ili neredovno tako da umanjuju njihov pozitivan efekat. Iz istog razloga tako piju i antidepresive pa čak i lekove koji ne izazivaju zavisnost. To onemogućava izlečenje.


Tolerancija

Spojler:
Vremenom anksiolitičko delovanje leka slabi. Da bi se postigao isti efekat potrebna je veća doza leka. To se naziva tolerancija na lek. Ako ste postali tolerantni na jedan benzodiazepin, možete biti tolerantni na drugi koji niste pili. To je unakrsna tolerancija.


Zavisnost

Spojler:
Zavisnost od benzodiazepina se razvija relativno brzo, za 3 do 4 meseca. Kod onih sa kraćim poluživotom (Lorazepam, Oksazepam) može već za 6 nedelja. Oni daji i težu apstinencijalnu krizu po prestanku korišćenja leka. Što je doza leka veća - veća je i šansa da se razvije zavisnost, mada se ona moze javiti i kod terapijskih doza. Lakše se javlja kod osoba koji imaju druge oblike zavsnosti, kao što su pušenje, alkoholizam, klađenje ili kockanje.


Zavisnost može biti psihička i fizička. Kod psihičke osoba žudi za korišćenjem leka i plaši se kada ga ne popije. Koristi ga kad god se nađe pred nekim problemom ili jednostavno ga koristi da bi se osećala bolje. Ne smatra da je pogrešno što koristi sedativ i nastoji da nikada ne bude bez njega.


Fizička zavisnost je navikavanje organizma na stalno prisustvo leka. Ako se lek iz nekog razloga ne popije u uobičajeno vreme dolazi do burne reakcije organizma, apstinencijalne krize.

Apstinencijalna kriza


Spojler:
Apstinencijalna kriza je znak da organizam ne može bez benzodiazepina. Javlja se pri naglom prestanku korišćenja leka. Kod kratko delujućih lekova javlja se već za nekoliko sati, kod dugodelujućih (diazepam) za nekoliko nedelja.


Anksioznost se pojačava, osoba je razdražljiva, oseća mučninu, gubi apetit, ima nesanicu, glavobolju, bolove u mišićima, ubrzan srčani rad, podrhtavanje ruku, vrtoglavicu, teško se koncentriše. Među brojnim tegobama ovo su tek najčešće. U težim slučajevima osoba je jako konfuzna, ne može da radi, oseća da će "poludeti", pa čak dobija halucinacije i grčeve (konvulzije).


Apstinencijalni simptomi su teži kod benzodiazepina sa kraćim dejstvom, kod osoba koje su koristile veću dozu ili su imale veće psihičke probleme. Većina simptoma apstinencije se gubi u periodu od 4 do 12 nedelja, a nekad tek za godinu dana. Problem je u tome što se osoba u tom periodu ponovo vraća sedativima. Ponekad i sami lekari ne znaju da su tegobe koje pacijent oseća posledica hemijskih promena u njihovom organizmu, nastalih prekidanjem korišćenja leka (ili znatnim smanjenjem doze), pa im propisuju druge sedative ili antidepresive, što stvara začaran krug iz koga je teško izaći.


Kako prevazići krizu, kako se odvići?


Od sredstava za umirenje se možete odvići, bez opasnosti od apstinencijalne krize. Važno je da znate da nećete poludeti, da vam se neće desiti ništa strašno, nećete teško patiti, niti umreti. Potrebno je da se lek postepeno ukida. Najpre se doza leka smanji za 25 do 50%, od početne doze, a zatim po 10 do 20% od poslednje doze u razmaku od 3 do 5 dana. Dužina odvikavanja nije ista za sve sedative i sve zavisnike i traje od mesec do godinu dana. Neki bolesnici kriju od lekara dozu leka ili dužinu korišćenja, što je pogrešno, jer onemogućava pravilno planiranje odvikavanja.


Od sedativa treba da se odvikavate uz pomoć psihijatra. On će proceniti potrebnu brzinu ukidanja leka i uvesti neki drugi lek, ako je potrebno, da bi se uklonile tegobe koje imate.




Poslednji izmenio Khallu dana Uto Maj 31, 2011 1:16 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

Khallu
Urednica
Urednica

Ženski Broj poruka : 18888
Pridružila/o se : 15.11.2010

http://femme.forum0.net/

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sedativi

Počalji od Shade taj Ned Mar 06, 2011 8:12 pm




Pre desetak godina, desila se velika tragedija koja je na mene ostavila posledice. Nisam znala kako da se nosim sa tim. Da mi nije bilo deteta, da me stalno podseća da moram da nastavim da živim i da nastojim da ostanem normalna, ko zna kako bih nastavila i gde danas bila. Pod pritiskom bola, razočarenja pa i besa, usled velikog gubitka, posezala sam često za tabletama, dok jednog dana nisam shvatila da ne mogu dan da počnem bez njih. Funkcionisala sam odlično. Čudo jedno, kako se čovek na njih brzo navikne. Nakon godinu dana, pogledala sam sebe u ogledalu i odlučila da prestanem sa uzimanjem istih. Počela sam da vežbam, plivala sam mnogo, jedno vreme i pored mora živela, koje mi je u velikoj meri pomoglo da se oporavim od svega.
Sve je u glavi. Izbor uvek imamo, pitanje je samo da li želimo da načinimo pravi.



Shade
Elita
Elita

Ženski Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sedativi

Počalji od Khallu taj Ned Mar 06, 2011 8:16 pm

Sve je u glavi. Izbor uvek imamo, pitanje je samo da li želimo da načinimo pravi.
slazem se,Shade

Khallu
Urednica
Urednica

Ženski Broj poruka : 18888
Pridružila/o se : 15.11.2010

http://femme.forum0.net/

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sedativi

Počalji od Khallu taj Ned Apr 10, 2011 6:58 pm

Ne preterujte sa lekovima protiv anksioznosti


Valijum i njemu srodni lekovi koriste iste puteve nagrade u mozgu kao i heroin i marihuana što može da dovede do zavisnosti, upozorio je tim švajcarskih i američkih stručnjaka.

Oni se zalažu za pronalaženje alternativnih lekova protiv anksioznosti, koji ne bi mogli da izazovu zavisnost pacijenata, prenosi Rojters.

"Valijum", kao i "ativan", "ksanaks" i slični lekovi iz grupe benzodiazepina deluju smirujuće, jer na isti način kao i navedene droge podstiču aktivnost neurotransmitera pod nazivom gama-aminobutirična kiselina (GABA). Na taj način se aktivira dopamin, poznat i kao "hormon zadovoljstva".

Lek "valijum" kompanije "Roš" (poznat i pod generičkim imenom "diazepam") je najpoznatiji iz klase benzodiazepina, koja još od 1960-ih dominira svetskim tržištem medikamenata protiv anksioznosti.

švajcarsko-američkom studijom je utvrđeno da benzodiazepini izgleda deluju tako što se vezuju za određeni deo GABA, koji stručnjaci nazivaju "pođedinicom alfa1 GABA receptora tipa A".

Kada bi se razvili slični benzodiazepini, koji bi se vezivali za neki drugi deo GABA, moglo bi da se zadrži povoljno dejstvo tih lekova, ali bez stvaranja zavisnosti, napominje međunarodni tim stručnjaka.

Jedna nedavno objavljena studija je pokazala da su osobe s višom koncentracijom dopamina u mozgu sklonije da stvore zavisnost od hemijskih supstanci.

Farmaceutske kompanije godinama nastoje da proizvedu benzodiazepine nove generacije, koji bi imali selektivnije dejstvo i ne bi dovodili do neželjenih propratnih pojava, ali su dosad imali slabe rezultate.

Nemački istraživači su, istina, prošle godine objavili da su "na tragu" jedinjenju koje bi moglo da spreči napade panike, a ne bi imalo neželjena dejstva dosadašnjih lekova protiv anksioznosti.

Kompanije "Merk" je 2003. morala da napusti rad na potencijalnom leku protiv anksioznosti, poznatim kao "GABA alfa2/alfa3" pošto su rezultati druge faze kliničkih ispitivanja bili nezadovoljavajući.


Khallu
Urednica
Urednica

Ženski Broj poruka : 18888
Pridružila/o se : 15.11.2010

http://femme.forum0.net/

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sedativi

Počalji od Khallu taj Uto Maj 31, 2011 1:18 pm

Građani potrošili 10,6 miliona kutija sedativa u 2010.

Tokom prošle godine u Srbiji je potrošeno čak 10,6 miliona kutija sedativa. To je za 2,6 miliona kutija više u poređenju sa 2006. godinom, a trend povećanja potrošnje lekova za smirenje se nastavlja, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO).

Spojler:
Od 2006. do 2010.godine iz meseca u mesec raste potrošnja svih vrsta lekova, a posebno zabrinjava podatak da je broj osiguranika koji podižu lekove na recept gotovo isti, a potrošnja lekova sve veća.

Prema rečima portparolke RZZO Sanje Mirosavljević, samo u prva tri meseca ove godine izdato je 2,3 miliona kutija lekova za smirenje više nego u prva tri meseca prošle godine.

- Do kraja godine, ako se ovako nastavi, doći ćemo do cifre od 10 miliona kutija više u odnosu na prošlu godinu - konstatuje Sanja Mirosavljević.

Slična situacija je i sa antibioticima pa je u prva tri meseca ove godine propisano čak 300.000 kutija antibiotika više u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Veliku potrošnju prate i veći troškovi. Tako je 2006. godine cela lista lekova na recept RZZO koštala 18 milijardi dinara, a 2010. godine čak 34 milijarde dinara.
Infektolog dr Dragan Delić iz Kliničkog centra Srbije zabrinut je što građani sve češće stvaraju kućne apoteke, lekovi se uzimaju po nahođenju, a mnogo kutija mora i da se baci jer im je istekao rok.

- Nažalost, nemamo odnos prema leku i njegovom nemerljivom značaju. I lekari često podlegnu pritiscima pacijenata pa prepišu antibiotik i kad ne bi trebalo. Od nas lekara se očekuje da sve lečimo, a pacijent je nezadovoljan ako izađe iz ordinacije bez leka. Ako se ovako nastavi sa pisanjem antibiotika, postoji realna opasnost od rezistencije - strahuje dr Delić.

Specijalista opšte medicine u Domu zdravlja “Vračar” dr Milica Nikolić potvrđuje da je veoma teško izboriti se sa pacijentima da im se ne propiše lek.

- Koji god mi pacijent dođe od nekog specijaliste, on ima pisani nalaz da mu prepišem sedativ. Onda je nemoguće da ja to ne napišem, jer je njima kardiolog ili endokrinolog tako rekao. Njima najčešće kažu da te lekove uzimaju po potrebi, ali to nikad nije slučaj, već ih uzimaju dva ili tri puta svakog dana. Onda se iz meseca u mesec povećava potrošnja jer je organizmu potrebna sve veća doza da se postigne efekat leka i tako ulazimo u začarani krug. Isto je i sa antireumaticima, posebno sa “brufenom”, koji piju kao bonbone iako stalno upozoravam da mora da se vodi računa zbog bubrega i želuca - ističe dr Milica Nikolić.


Potrošnja lekova u brojkama

- sve je veća potrošnja antibiotika, antidepresiva, lekova u terapiji astme i dijabetesa
- 2006. godine je 4,2 miliona ljudi u Srbiji podiglo 69 miliona kutija na recept, a 2010. godine 4,1 milion više od 90 miliona kutija
- 2006. godine je jedan pacijent prosečno podizao 16 kutija godišnje, a sada čak 21 kutiju
- 2006. godine 1,32 miliona ljudi je podiglo osam miliona pakovanja lekova za smirenje, a 2010. godine 1,33 miliona pacijenata je podiglo 10,6 miliona kutija
2006. godine je cela lista lekova na recept RZZO koštala 18 milijardi dinara, a prošle godine čak 34 milijarde dinara

Khallu
Urednica
Urednica

Ženski Broj poruka : 18888
Pridružila/o se : 15.11.2010

http://femme.forum0.net/

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sedativi

Počalji od Zvončica taj Uto Maj 31, 2011 3:38 pm

Pa kako da ne pijemo lekove i da budemo normalni kad živimo ovde gde živimo?

Zvončica
Počasni član
Počasni član

Ženski Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sedativi

Počalji od La scarpa taj Čet Dec 29, 2011 1:57 pm

Treba da se uniste svi takvi lekovi.Puno je tesko gledati da bilo ko mora da ih uzima.Brat mog muza,moj dever ih je uzimao godinama.Suprug je pricao svakodnevno sa njim i na neki nacin uspeo da ga odgovori od daljnjeg uzimanja.Sada je ih vise ih ne uzima i boljeg je raspolozenja i zdravlja.uvek trebamo da imamo nekog sa kim mozes da popricas.Umesto toga,postalo je moderno da se za svaki problem i malu krizu uzimaju takve tablete,i ja to ne odobravam.

La scarpa
Istraživač
Istraživač

Ženski Broj poruka : 235
Pridružila/o se : 30.01.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sedativi

Počalji od Sponsored content Danas u 2:59 pm


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu