Ekotopia

Kvalitet vazduha u Beogradu je ispod standarda Evropske unije (EU). Ova činjenica ne samo da ima poguban uticaj na životnu sredinu, već i na stanovnike grada, posebno one sa respiratornim problemima.

Imajući u vidu te činjenice, Fond Ecotopia je u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Beograda, RTV Studio B i kompanijom partnerom projekta pokrenuo izveštaj o kvalitetu vazduha u Beogradu.
Jednominutni izveštaj sadrži zbirne podatke o količini ugljen-monoksida, azotnih i sumpornih jedinjenja i suspendovanih čestica (CO, NO2, SO2, PM10) i meri se na 4 lokacije u Beogradu: Stari grad - Bulevar despota Stefana 54, Novi Beograd - Omladinskih brigada 104, Zemun - Jerneja Kopitara bb i Slavija - Trg Dimitrija Tucovića.
Ove informacije do sada nisu bile dostupne javnosti i upravo je to suština projekta "Zeleni raport", da javnosti da uvid u svakodnevna merenja kvaliteta vazduha u Beogradu.
Podaci su prikazani u obliku skale koja, osim vrednosti, sadrži i ocenu (dobar, umeren, nezdrav), kao i da li se trenutna vrednost ovih parametara nalazi u svetlo zelenoj ili tamno zelenoj zoni, sa savetom građanima kako da se ponašaju u slučaju da je vazduh dobar, umeren ili nezdrav.

Navike

Srbija godišnje uveze 100.000 tona otpadnog papira, a mi hartiju bacamo u đubre.

Srbija je zemlja u kojoj se reciklira najmanja količina smeća u odnosu na druge zemlje u regionu.

U Srbiji se koriste plastične kese umesto papirnih i biorazgradivih.

Jedino u Srbiji nema kontejnere za različite vrste otpada.

Većina nas i ne zna da zagađuje planetu, a navike se mogu promeniti!

Da bi se navike menjale neophodno je da:

1. Ne dozvolite da pobegne toplota iz Vaše kuće dok je grejete! Kada zagrevate prostorije, otvarajte prozore samo na kratko. Ako ih odškrinete i zaždrzite tako ceo dan, energija koja se potroši da bi se održavala temperatura, bila bi ekvivalentna količini 1 tone CO2!
2. Pomerite Vaš zamrzivač ili frižider! Smeštanjem ovih uređaja blizu šporeta i izvora grejanja trošite više energije. Ako ove uređaje stavite u zagrejanu podrumsku prostoriju gde je temperatura 30-35o C, energija koja se troši se duplira i prouzrokuje extra 160kg CO2 za frižidere i 320kg za zamrzivače godišnje!
3. Kupujte samo proizvode koji su Vam neophodni! Izbegavajte proizvode za jednokratnu upotrebu kao što su vlažne maramice, žileti, papirne ili plastične čase, tanjiri, plastični pribor za jelo, kuhinjski papirni ubrusi, papirne salvete, foto aparati i ostalo.
4. Kupujte sredstva za održavanje lične higijene, za pranje, kao i higijene kuće u pakovanjima koja mogu da se dopune. Na ovaj način izbećićete kupovinu nove ambalaže svaki put, a i biće bolje za Vaš kućni budžet.
5. Izbegavajte kupovinu robe koja je preterano zapakovana. Na primer voće ili povrće ne mora da bude zapakovano u plastičnu ambalažu.
6. Ponovo koristite plastična pakovanja od margarina, ili sladoleda u kome možete da spakujete hranu koja Vam je ostala.
7. Izbegavajte nepotrebnu i preteranu upotrebu alu folije i celofana. Radije koristite kutije sa poklopcem.
8. Odeću koju više ne nosite ili knjige koji Vam nisu potrebne, ne bacajte u kontejner, poklonite ih prijateljima ili dobrotvornim organizacijama, ili ih ponudite second-hand radnjama. Staru odeću koja nije u nosivom stanju možete da koristite za brisanje prašine, ili kao krpe u čišćenju kuće.
9. Pokušajte da prodate ili poklonite stari nameštaj, ili staru belu tehniku, radije nego da ih izbacite pored kontejnera. U krajnjem slučaju pozovite gradsko komunalno preduzeće da kabasti otpad odnese.
10. Fotokopirajte obostrano.
11. Štampajte ili fotokopirajte na praznoj strani već odštampanih papira koje smo hteli da bacimo.
12. Pre nego što odštampate dokument, pročitajte ga i ispravite greške, da ne biste kasnije štampali još jednom.
13. Štampajte samo ono što je nephodno.
14. Čuvajte dokumenta, kao i fajlove u kompijuteru radije nego na papiru, i ne zaboravite da radite backup.
15. Nemojte bacati olako stari štampač, faks mašinu i ostalu kancelarijsku opremu, možda je nekome ona potrebna.
16. Emisija CO2 iz Vašeg automobila može se smanjiti za čak 75% kombinovanjem benzina i električnog motora u hibridnom automobilu.
17. Smanjite putovanja avionom. Kada putujete na turističke destinacije avionom doprinosite značajnim emisijama ugljen-dioksida koje uzrokuju promenu klime. Zato idite na odmor bliže svojoj kući ili putujte drugim prevoznim sredstvima kao što je voz, autobus ili brod. Ako morate da letite, razmislite o kupovini kupona za poravnanje ugljenika (tako se finansira smanjenje gasova koji prave efekat staklene bašte, kroz projekte za proizvodnju energije vetrom i slično, da bi se stvarala čista energija koja zamenjuje energiju iz fosilnih goriva).

Kućni kompost

Ukoliko imate baštu, onda je odlično iskoristiti biootpad* iz domaćinstva za pravljenje organskog komposta. Potrebno je odvojeno sakupiti travu, lišće, isitnjeno granje, ostatke voća i povrća, cveća, ostatke hleba, kafe, kesice čaja. Odvojeni biootpad treba odložiti u kompozište, prekriti slojem zemlje, i povremeno promešati. Ovako dobijeni kompost se korisiti kao hranjivi dodatak u baštama ili za sobno cveće, jer poseduje hranljive materije potrebne za razvoj bilja. Istovremeno, pravljenjem domaćeg komposta smanjujete količinu organskog smeća koje Vaše domaćinstvo stvara.

* Biootpad ili organski otpad je biorazgradivi otpad koji se biološkom obradom može preraditi u kvalitetan kompost. Kompost je materijal sličan humusu, a nastaje kao rezultat biološke razgradnje organskih materija.
SAVETI

1. Idite peške, biciklom ili koristite javni prevoz. Gorivo koje sagori u motoru automobila stvara prosečno 2,5 kg CO2 emisije po litru.
2. Umesto plastičnih kesa, koristite torbe od prirodnih materijala! Kada bi svaki kupac uzeo jednu kesu manje mesečno to bi moglo da smanji otpad za stotine miliona kesa godišnje
3. Sadite i volite biljke! Jedno drvo apsorbovaće tonu CO2 za svoj životni vek.
4. Čistite ili menjajte filtere na klimi! Prljavi filteri blokiraju pravilan tok vazduha u sistemima, što pospešuje veću potrošnju struje!
5. Ako ne morate da vozite, vozite se sa nekoliko ljudi u istom automobilu ili koristite automobil koji štedi energiju ako je to moguće. Vozite se sa kolegama ili prijateljima u jednom automobilu – čak trećina vožnji je vožnja na posao.
6. Kupujte robu od recikliranog materijala ili u ambalaži koja je ekološka.
7. Podesite termostat u kući ili kancelariji! Podizanjem termostata za 2 stepena leti (na 23) i smanjenje 2 stepena zimi (na 21) možete sprečiti emisiju 900 kg CO2 godišnje. Smanjenjem temprature za 1 stepen, možete redukovati Vaš račun za 5 -10% i sprečiti emisiju 300kg CO2 godišnje.
8. Ne bacajte stari mobilni telefon, poklonite ga nekome ko ga nema.

Reciklaža

Reciklaža je proces ponovne prerade već upotrebljene materije, radi njenog daljeg korišćenja u iste ili slične svrhe.

Ovaj proces prati sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala.

Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama otpadaka. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene. U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi, a da se ne baci.

Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom.

Šta sve može da se reciklira?

Da se reciklira može gotovo sve : staklo, papir, karton, aluminijum, gvožđe, plastika, keramika...

Kako se reciklira?
Papir:

* Novinski papir može da se reciklira najmanje 7 puta.
* Kartonska ambalaža se uglavnom pravi od recikliranog papira, kao i novine.

Plastika:

* Vreme razgradnje otpadne plasitke je veoma dugo, od 100 od 1000 godina, zato je potrebno da se plastika odvojeno sakuplja od ostalog ambalažnog otpada, jer ona može veoma uspešno da se reciklira. Ovo prevenstveno važi za PET ambalažu u kojoj kupujemo mineralnu vodu, osvežavajuća pića, prehrambene proizvode, ulja i sl.

Staklo:

* Sakupljeni stakleni otpad se iz kontejnera odnosi u fabrike za proizvodnju stakla, gde se sortira po boji, zatim pere sa se uklone nečistoće. Tako sortirano i oprano staklo se dalje usitnjava, i meša sa novim sirovinama, (pesak, voda, kreč) i tokom proizvodnog procesa zagreva na 1600 stepeni. Nakon toga se proizvedeno staklo automatski duva, odnosno istiskuje u kalupe, na kraju procesa nastaje nova boca.

Metal:

* Aluminijum, čelik, bakar i drugi metali su posebno vredne vrste otpada jer spadaju u neobnovljive prirodne resurse. Većinu metala je moguće preraditi.
* Na primer konzerve su većinom od aluminijuma. Proizvodnjom novog od starog aluminijuma uštedi se i do 95% energije.
* Reciklažom limenki mogu nastati metalni delovi mašine za veš, ili delovi za automobile, dok se proizvedeni reciklirani čelik koristi za izradu autokaroserija, čeličnih nosača ili delova motora.

SAVETI:

1. Reciklirajte papir - Ne bacajte novine! Jedna tona sakupljenog papira spasiće od seče 17 stabala drveća!
2. Preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije i 32.000 litara vode!
3. Odvajajte papir, staklo, plastiku, metal i bacajte ih u posebne kontejnere, tako ćete doprineti da završe na reciklaži umesto na deponiji smeća!
4. Upotrebljavajte jedan proizvod više puta!
5. Reciklažom jedne flaše od stakla uštedi se energija koja je dovoljna da sijalica od 100W svetli 4h!
6. Staklo može da se reciklira 100% i da se neograničeno puta iznova koristi!
7. 1 reciklirana staklena flaša sačuva toliko energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta!
8. 1 reciklirana konzerva uštedi toliko energije da može da je koristi televizor 3 sata!

Energija

Proizvodnja, transport i korišćenje energije u velikoj meri utiče na okolinu i ekosisteme. Kod energije, na žalost, uticaj na okolinu je gotovo uvek negativan, od direktnih ekoloških katastrofa poput izlivanja nafte, kiselih kiša i radioaktivnog zračenja, do indirektnih posledica poput globalnog zagrevanja.
Budući da će energetske potrebe čovečanstva, u narednim godinama, rasti neophodne su mere pomoću kojih bi se uticaj eksploatacije energije na okolinu smanjio na najmanju moguću meru.
Najopasniji izvori energije sada su fosilna goriva: ugalj, nafta i prirodni plin, a potencijalnu opasnost predstavlja i radioaktivno gorivo iz nuklearnih elektrana (visoko koncentrovani radioaktivni otpad) koje je već bio u upotrebi. Fosilna goriva su opasna jer se njihovim sagorevanjem ispušta velika količina ugljen-dioksida, a radioaktivni otpad je opasan jer utiče na strukturu organizama na vrlo bazičnom nivou.
Veliki procenat svetske energije još uvek se dobija iz ekološki neprihvatljivih izvora energije, pogotovo fosilnih goriva koja su i dalje dominantni. Kako je osnova fosilnih goriva ugljenik, normalnim sagorevanjem tog goriva nastaje ugljen-dioksid (CO2) koji je staklenički plin. Ugljen-dioksid, kao što je poznato, uzrokuje globalno zagrevanje. Još opasniji je plin koji se oslobađa prilikom nepotpunog sagorevanja goriva (CO). Ugljen-monoksid je izuzetno otrovan plin bez boje, ukusa ili mirisa, a koncentracija od samo 0.6% izaziva kod ljudi smrt nakon 15 minuta disanja.
Trenutno niti jedno fosilno gorivo nije sasvim pročišćeno, pa se prilikom sagorevanja otpuštaju još neki štetni plinovi poput sumpor-dioksida ili čestica. Ti plinovi kasnije u dodiru sa vodenom parom u oblacima formiraju kapljice koje padaju na zemlju - kisele kiše koje deluju izuzetno štetno na čitave ekosisteme. Kod sagorevanje nekih izvora energije nastaju i sitne čestice minerala koje kasnije stvaraju pepeo. Jedan deo tih čestica diže se u atmosferu nošen vrtlogom dima i te čestice su takođe vrlo opasne za zdravlje.
Moderni stil života podrazumeva sve veću upotrebu energije u svrhu postizanja sve većeg komfora. Trenutno se većina energetskih potreba čovečanstva namiruje upotrebom vrlo štetnih fosilnih goriva, a u budućnosti će ta goriva zameniti čistim izvorima energije u obliku obnovljivih izvora energije ili nuklearne energije.

Saveti za uštedu energije

# Koristite sijalice za uštedu energije. Skuplje su od običnih sijalica, ali štede novac, jer koriste samo oko četvrtine struje da bi davale istu količinu svetlosti i traju četiri puta duže od običnih sijalica!
# Izbegavajte modus "stand-by" i gasite svetla. Ugasite televizor, video, liniju i kompjuter kada ih ne koristite. Ti uređaji mogu da potroše između 10 i 60% struje kada su na "stand by"! Ugasite svetlo kada Vam ne treba i isključite monitor kompijutera kada ste na pauzi.
# Koristite uređaje koji štede energiju. Ako kupujete veš mašinu, frižider, mašinu za sudove ili rernu, kupite model koji najviše štedi energiju. Takvi uređaji su možda skuplji ali se isplate kroz manje račune za struju. Isto važi za kancelarijsku opremu kao što su kompijuteri, fotokopir mašine, štampači.
# Ugradite dobru toplotnu izolaciju u svojoj kući. Ovo je jedan od najefikasnijih načina da se uštedi energija i novac. 50% toplote može pobeći kroz zidove, krovove i podove sa lošom izolacijom.
# Perite ekonomično. Veš i mašinu za sudove koristite samo kad se napune. Koristite prašak za pranje koji odgovara pranju na niskim temperaturama i ekonomične programe. Smanjite korišćenje tople vode tuširanjem umesto kupanja.
# Stavite poklopac! Možete uštedeti i do 30% energije stavljanjem poklopca na šerpu dok kuvate.
# Ne držite vrata frižidera otvorena duže nego što je neophodno, hrana koju stavljate u frižider ili zamrzivač neka se potpuno ohladi. Otapajte hranu prirodno i držite na pravoj temperature. Ako je moguće ne stavljajte je na štednjak i frižider/zamrzivač jedan do drugog.
# Kupujte i koristite punjače za baterije kao i baterije koje možete da punite kada se isprazne.

Voda

Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. Broj stanovnika na planeti ubrzano se povećava. Iako potrebe za vodom rastu, njena količina se ne menja. Do 2025. godine, dve trećine čovečanstva osetiće ozbiljan nedostatak vode.

Stručnjaci navode da oko 1,1 milijardi ljudi nema pristup pijaćoj vodi, 2,5 milijardi nema obezbeđene ni elementarne sanitarne uslove (pretežno u Africi i južnoj Aziji), a više od pet miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagađenom vodom.

Klimatske promene snažno utiču na rezerve pijaće vode u nekim delovima naše planete. U mnogim područjima, posebno u zemljama u razvoju, ima sve manje pijaće vode. U dvogodišnjoj studiji pod nazivom "Voda u svetu" tvrdi se da je najozbiljnija situacija u Aziji i Africi, dok se Kina suočava sa pravom "vodenom katastrofom".

Srbija je na 47 mestu od 180 država rangiranih po količini vodenih resursa u svetu. U našoj zemlji je koncentrisano vise od 20 % svetskih rezervi slatke vode. Spadamo među evropske zemlje koje su najbogatije izvorima mineralne vode ali, bez obzira na statistiku, svaki treći vodovod u Srbiji je visoko rizičan jer isporučuje vodu koja je mikrobiološki i hemijski ispod dozvoljenog nivoa kvaliteta. Trećina stanovništva Srbije koristi vodu iz izvorišta, bunara i seoskih mreža koji nikada nisu kontrolisani. Poslednji rezultati ispitivanja zdravstvene ispravnosti vode za piće iz 155 vodovodnih sistema u Srbiji pokazuje da je samo 47,75 odsto ispravnih vodovoda.

Sa druge strane, naša zemlja ne samo da ne koristi veliki potencijal podzemnih voda, već pravo bogatstvo - baca. Poseban problem predstavljaju zagađenja podzemnih voda. Ova zagađenja jednim delom uzrokuje poljoprivreda - zbog korišćenja vestačkog đubriva i otpadnih voda iz seoskih naselja.

Veliki problem predstavlja i posledica zagađenja voda sa neuređenih deponija. Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda zagađujući je. Vodu je od otpada moguće zaštititi jedino izgradnjom deponija sa kontrolisanim odvodom.

U Srbiji je sve manje zdrave izvorske vode. Stručnjaci smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj seči šuma i da se spas nalazi u planskom pošumljavanju, površinskim akumulacijama, malim branama i zaštiti izvorišta reka.

SAVETI:
# Smanjite potrošnju tople vode!
# Ukoliko svoju odeću perete hladnom vodom, sačuvaćete 226 kg CO2 godišnje!
# Mašine za veš troše 40-60l po jednom ciklusu pranja, dok mašine za sudove do 20l. Koristite hladnu vodu umesto tople, i perite samo onda kada ih napunite vešom ili sudovima
# Zagrevajte manje vode!
# Ako zagrevate samo onoliko vode koliko Vam je potrebno uštedećete dosta energije. Kada bi svi Evropljani zagrevali samo koliko je neophodno izbegli bi litre i litre zagrejane vode dnevno. Energija koja bi se sačuvala bila bi dovoljna za napajanje 1/3 uličnog osvetljenja!
# Oko 15% prosečnog kućnog računa ide na zagrevanje vode. Da bi manje trošili tople vode, bolje se tuširajte 5 minuta nego kupajte!

Globalno zagrevanje je naziv za povećanje prosečne temperature zemljine atmosfere i okeana naročito u 20. i 21. veku. O uzrocima i krajnjim posledicama globalnog zagrevanja ne postoji naučni konsenzus.

Najzastupljenija je teorija prema kojoj je globalno zagrevanje posledica ugljen-dioksida i metana poreklom iz industrijskih postrojenja u razvijenim zemljama. Prema toj teoriji, povećana koncentracija pomenutih gasova dovodi do, takozvanog, efekta staklene bašte u atmosferi. Pod pritiskom pokreta za zaštitu okoline mnoge su vlade prihvatile tu teoriju i potpisale Protokol iz Kjota, čiji je cilj smanjivanje emisije tih gasova.

Efekat staklene bašte je izraz za zagrevanje planete Zemlje nastalo poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja, koje od Sunca prima i u svemir zrači, Zemljina površina. Ovaj efekat predstavlja rezultat povećanja količine zračenja koje ne može od površine Zemlje da bude emitovano u svemir, već ga atmosfera upije i postaje toplija. Atmosfera Zemlje upija deo (oko 30%) energije koju Sunce direktno emituje, dok ostatak (zračenje manjih talasnih dužina) pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake (manjih talasnih dužina) koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Međutim ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zračenje, doći će do povećanja temperature atmosfere. To se dogodilo sa atmosferom Zemlje u poslednjem veku.

Ukratko, Sunce emituje energiju raznih talasnih dužina, dobar deo toga stigne do Zemljine površine, doprinosi stvaranju i održavanju svog života na Zemlji, a deo tog zračenja potom biva emitovan u svemir i priroda je u ravnoteži. Ako nešto zadrži deo tog zračenja, ravnoteža se kvari i nastaju problemi. Ono što zadrži zračenje je poznato pod nazivom gasovi staklene bašte, a problemi koji nastaju su poznati pod nazivom globalno zagrevanje.

Osnovni gasovi sa efektom staklene bašte u zemljinoj atmosferi su: ugljen-dioksid (CO2), vodena para (H2O), azot-dioksid (N2O), metan (CH4) i ozon (O3).

Pored ovih, postoje i gasovi koji su dospeli u atmosferu zahvaljujući ljudskim aktivnostima, kao što su neka jedinjenja hlora i broma.

Efekat nastaje na sličan način kao u stakleniku, gde Sunčevi zraci vidljivog i ultraljubičastog dela spektra prodiru kroz staklo i greju tlo ispod stakla. Tlo potom emituje infracrveno zračenje koje ne može proći kroz staklo, zadržava se unutra i tlo ostaje zagrejano. Usled toga je u staklenicima mnogo toplije nego izvan njih. Na isti način se ponaša i planeta Zemlja ukoliko postoji neka materija koja će se ponašati kao stakleni krov. Prilikom izbacivanja iz fabričkih dimnjaka i auspuha automobila ugljenik(IV)-oksid (poznatiji kao ugljen-dioksid) i ostali štetni gasovi formiraju omotač oko Zemlje, koji propušta toplotu da temperature su prodre do površine, ali ne i da se vrati u vasionu. Na ovaj način površina Zemlje postaje sve toplija i iz godine u godinu sve više.

Šta je Kjoto protokol?

Od 1. do 11. decembra 1997, u japanskom gradu Kjoto sastali su se lideri 160 nacija, kako bi se dogovorili o eventualnom smanjenju gasova staklene bašte u atmosferi. Tom prilikom, potpisan je Kjoto protokol, prema kome su se razvijene nacije (ujedno i najveći zagađivači vazduha) obavezale na ukupnu redukciju emisije gasa CO2 za 5,2 odsto do 2012, relativno u odnosu na nivo emisije iz 1990. godine. Pritom, smanjenje emisije je raspodeljeno samo na 34 zemlje koje godišnje zajedno emituju 13,7 miliona tona ugljen-dioksida, ali u procentualnim iznosima koji odgovaraju njihovom ukupnom učešću u toj količini. Evropska unija, prema protokolu iz Kjota, ima obavezu da smanji emisiju za 8 odsto, Sjedinjene države za 7 odsto, Japan za 6 odsto, a slede druge zemlje s manjim iznosima.

Šta je karbonski otisak?

Karbonski otisak predstavlja ukupnu količinu GHG* emisija (*GHG , eng. greenhouse gases – gasovi sa efektom staklene bašte) proizvedenih direktno i indirektno od strane individue, organizacije, događaja ili produkta.

Karbonski otisak je mera našeg uticaja na životnu sredinu i klimatske promene, a izražava se u tonama (ili kilogramima) ekvivalenata ugljen-dioksida.

Postoji individualni i nacionalni karbonski otisak, ali možemo govoriti i o karbonskom otisku domaćinstva ili organizacije.

Karbonski otisak se sastoji iz dva dela - primarnog i sekundarnog otiska:

* Primarni otisak je količina direktnih GHG emisija koje oslobađamo sagorevanjem fosilnih goriva, uključujući energiju koju koristimo u domaćinstvu i gorivo koje potrošimo za lični saobraćaj (npr. prevoz automobilom ili avionom). Ovo je otisak na koji možemo da imamo direktan uticaj.
* Sekundarni otisak je količina indirektnih GHG emisija koje koje su povezane sa čitavim ciklusom proizvodnje i transporta svih proizvoda koje koristimo.

Dakle, Vaš karbonski otisak je suma svih emisija ugljen-dioksida i njegovih ekvivalenata koje izazivate svojim aktivnostima u određenom vremenskom periodu.

Najčešći vremenski period za koji se izračunava karbonski otisak je jedna godina.

Kako će se menjati klima u Srbiji?

U Regionu Južne Evrope kome pripada i Republika Srbija, pored daljeg trenda porasta temperature vazduha, u narednom periodu se očekuje dalje smanjenje padavina praćeno smanjenjem broja dana sa snegom i snežnim pokrivačem, smanjenjem oticaja, vlažnosti zemljišta i raspoloživosti vodnih resursa.

Pri scenariju delimične primene mera za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u drugoj polovini ovog veka, prosečna godišnja temperatura vazduha na teritoriji Republike Srbije porasla bi do kraja ovog veka za 3-4oC.

Budući uticaji klimatskih promena

* Projektovano je da će se smanjivati zapremina vode akumulirana u glečerima i snežnom pokrivaču, uslovljavajući redukciju raspoloživosti vode u regionima čije se vode obnavljaju topljenjem snega u planinskim regijama, a u kojima danas živi više od jedne šestine svetskog stanovništva.
* Kapacitet mnogih ekosistema da se prirodno adaptiraju na klimatske promene biće u toku ovog stoleća prevaziđen nezabeleženom kombinacijom klimatskih promena praćenim poremećajima (kao što su na primer, poplave, suše, požari, insekti, acidifikacija okeana), i ostalih faktora globalnih promena (kao što su na primer, promene u korišćenju zemljišta, zagađenost).
* U proseku 20-30% biljnih i životinjskih vrsta će nestati ukoliko porast temperature prevaziđe 1,5-2,5oC.
* Za porast temperature veći od opsega 1,5-2,5oC, i uz korespondirajući porast CO2 koncentracija, projektovane su velike promene u strukturi i funkcijama ekosistema, ekološkim interakcijama vrsta i geografskoj rasprostranjenosti vrsta, sa preovlađujućim negativnim uticajima na biodiverzitet, odnosno na vodosnabdevanje i obezbeđenje hrane.
* Očekuje se da će rastuća acidifikacija okeana usled porasta atmosferskog CO2 imati negativne posledice na morske organizme (tj. korale) i vrste zavisne od njih.
* Projektovano je povećanje prinosa useva u srednjim i visokim geografskim širinama pri lokalnom prosečnom porastu temperature u opsegu od 1-3oC, u zavisnosti od vrste useva, a zatim smanjenje izvan tog opsega rasta temperature u pojedinim regionima.
* U nižim širinama, naročito u sezonski suvim i tropskim regijama, projektovano je smanjenje prinosa useva čak i za manji porast temperature (1-2oC) što može povećati rizik od gladi.
* Na globalnom nivou, projektovan je porast potencijala za proizvodnju hrane sa porastom srednje lokalne temperature u opsegu od 1-30C, ali za porast temperature iznad ovog opsega, projektovano je smanjenje potencijala za proizvodnju hrane.