Femme


Dobrodošli

Ako već niste registrovani, učinite to, jer samo tako ćete moći da se družite sa
nama i koristite sve pogodnosti člana, veći broj tema je dostupan samo registrovanim korisnicima.
Ukoliko ne budete aktivni deset dana od dana registracije, vaš nalog će biti trajno ukinut.

Prijatan boravak na Femme forumu








Aleksandar Puškin

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Aleksandar Puškin

Počalji od Zvončica taj Čet Sep 08, 2011 4:28 pm





Aleksandar Sergejevič Puškin je rođen u Moskvi 6. juna 1799. u neimućnoj, obrazovanoj, aristokratskoj porodici.
U ranom detinjstvu o Puškinu su se starale dadilje i učitelji
francuskog jezika. Znanje jezika je razvijao među članovima nižih
slojeva. 1811. godine je primljen u elitnu gimnaziju u Carskom selu, koju je pohađao do 1817. godine.
Nakon škole, obezbedio je mesto u Savetu spoljnih poslova u Sankt Peterburgu.
Puškin je brzo uplivao u liberalne političke vode i zbog
revolucionarnih pesama je poslat u egzil u južnu Rusiju (zvanično je
samo premešten po dužnosti), gde je ostao od 1820. do 1823. Nakon toga je godinu dana proveo u Odesi,
gde mu je cvetao društveni život, a upustio se i u dve afere sa udatim
ženama. Međutim, pošta mu presreće pismo, u kojem iskazuje pozitivan
stav prema ateizmu. Puškin je po drugi put proteran, ovaj put u severnu Rusiju, na seosko imanje svoje majke - Mihajlovsko.
Decembra 1825.
godine u Sankt Peterburgu su se održali protesti i kod puno učesnika su
pronađene Puškinove pesme. Iako on sam nije učestvovao u protestima,
spalio je sav materijal za koji je smatrao da može da ga kompromituje. 1826. Puškin je napisao peticiju za puštanje na slobodu i nakon prijema kod cara Nikolaja I, pušten je. Car Nikolaj je odlučio da on lično postane cenzor Puškinovih dela. Iako je dobio de jure slobodu, Puškin nije dobio slobodu kretanja i pisanja.
Od 1826. do 1831. godine Puškinov društveni život se uozbiljio. Znalo
da se da Puškin traži ženu i da cilja na neke od najlepših Ruskinja.
1829. godine upoznao je Nataliju Gončarevu, kojom se i oženio 1831. Dve godine kasnije, Puškin je proglašen za Kamerjunkera.
U pitanju je dvorski čin, koji se obično dodeljuje mladim
aristokratama. Ovo je uvredilo Puškina, između ostalog zato što je
verovao da mu je taj čin dodeljen da bi njegova supruga mogla da odlazi
na dvorske balove.

Puškin je ubrzo zapao u lošu finansijsku situaciju, velikim delom
zbog rashoda svoje supruge. Uspeo je da dobije pozajmnicu, zahvaljujući
kojoj izdaje svoj žurnal 1836. godine, koji nije doneo zaradu. Konačno, 1837. godine Puškin je izazvao D'Antesa na dvoboj, zbog sumnje da je flertovao sa njegovom suprugom.
Dvoboj je održan 8. februara 1837.

Prvi metak je opalio D'Antes. Pogodio je Puškina u stomak. Ovaj se
uhvatio rukom za ranu i pao napred u sneg. Rukama se pridigao na kolena,
uperio pištolj i pokušao da opali. Međutim, pištolj je bio pokvašen.
Puškin je zatražio da zameni pištolj, što mu je i dozvoljeno. Opalio je,
ali je metak je samo okrznuo D'Antesa. Puškin je ubrzo prenet u krevet,
gde je doktor pokušao da mu sanira ranu. Ipak, Aleksandar Sergejevič
Puškin je preminuo dva dana kasnije, 10. februara 1837.

Poeme: "Cigani", "Ruslan i Ljudmila", "Kavkavski zarobljenik", "Bronzani konjanik", "Poltava"...

Romani: "Evgenije Onjegin", "Kapetanova kći"

Pripovetke: "Pikova dama", "Pripovetke Belkina"

Drama: "Boris Godunov"


izvor


avatar
Zvončica
Počasni član
Počasni član

Ženski Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Aleksandar Puškin

Počalji od Zvončica taj Čet Sep 08, 2011 4:29 pm

Volio sam vas; moja ljubav stara
Još uvijek, možda, spi u srcu mome.
Al' zašto ona nemir da vam stvara?
Ja nisam rad žalostiti vas njome.
Volio sam vas nijemo, beznadežno,
Pun strijepnje i pun ljubomore, boli,
Volio sam vas iskreno i nježno;
- Nek Bog da, tako drugi da vas voli...
avatar
Zvončica
Počasni član
Počasni član

Ženski Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Aleksandar Puškin

Počalji od Boni taj Čet Sep 08, 2011 6:51 pm


Ne pevaj draga

Ne pevaj, draga, kad si sa mnom
gruzinske pesme pune tuge;
u sećanju mi bude tamnom
daleki žal i dane druge.
Kad razliju se u tišinu
te pesme lude, zanesene,
ja vidim stepu, mesečinu
i lik daleke jedne žene.
Otkad ugledah te, draga,
njen lik u mome srcu gasne,
al nova oživi ga snaga,
kad začujem te pesme strasne.
Ne pevaj, draga, kad si samnom,
gruzinske pesme pune tuge;
u sećanju mi bude tamnom
daleki žal i dane druge.
avatar
Boni
Urednica
Urednica

Ženski Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Aleksandar Puškin

Počalji od Zvončica taj Čet Sep 08, 2011 9:37 pm

TATJANINO PISMO ONJEGINU
(EVGENIJE ONJEGIN)

Pisem vam – sta bih znala bolje?
I sta vam vise mogu reci?
Sad zavisi od vase volje
Prezrenje vase da l’ cu steci.
Al’ ako vas moj udes hudi
Bar malo trone i uzbudi,
Vi me se necete odreci.
Da cutim ja sam prvo htela,
I za sramotu mojih jada
Ne biste znali vi ni sada,
Bar da se nadam da sam smela
Da cete opet k nama doci
I da cu ma i retko moci
U selu da vas vidim nasem,
Da se veselim glasu vasem.
Da vam sto kazem, pa da zatim
O istom mislim i da pamtim
Dane i noci duge sama
Dok ne dodjete opet k nama.
Al’ osobenjak vi ste, znamo,
Teska vam je seoska cama,
A mi… mi nicim ne blistamo,
No iskreno smo radi vama.

Sto dodjoste u nase selo?
U stepi, gde moj zivot traje,
Ja ne bih srela vas zacelo
I ne bih znala patnja sta je.
Smirivsi burne osecaje,
Mozda bih jednom (ko ce znati?)
Po srcu nasla druga varna
I bila bih mu zena smerna,
A svojoj deci dobra mati.

Drugi!... Al’ ne, ja nikom ne bih
Na svetu dala srce svoje!
Oduvek tako pisano je…
Nebo je mene dalo tebi;
Moj zivot sav je jemstvo bio
Da cu te sresti izmedj’ ljudi;
Znam, bog je tebe uputio,
Moj zastitnik do groba budi…

U snove si mi dolazio,
I nevidjen si bio mio.
Tvoj pogled me je svud proganjo,
U dusi davno glas odzvanjo…
Ne, nije mi se san to snio,
Jer cim si uso, ja sam znala,
Sva premrla i usplamsala,
I rekla: on je ovo bio!
Ja tebe cesto slusah sama;
Govorio si sa mnom jednom
Kad prosjaku pomagah bednom
I kada blazih molitvama
Buru i jad u srcu cednom.
Zar ti i onog trena,
O prividjenje moje drago.
Promako kroz noc kao sena,
Nad uzglavlje se moje sago
I sapnuo mi reci nade
Ljubavi pune i iskrene?
Ko si ti? Cuvar duse mlade
Il’ kobni duh sto kusa mene?
Utisaj sumnje sto me guse.
Mozda su sve to sanje moje,
Zablude jedne mlade duse,
A sasvim drugo sudjeno je…
Nek bude tako! Sto da krijem?
Milosti tvojoj dajem sebe,
Pred tobom suze bola lijem
I molim zastitu od tebe…
Zamisli: ja sam ovde sama
I nikog nema da me shvati;
Sustajem i moj um se slama,
A nemo moje srce pati.
Ceka me; nade glas u meni
Bar pogledom ozivi jednim,
Ili iz teskog sna me preni
Prekorom gorkim i pravednim!


Zavrsih! Da procitam, strepim…
Od stida nemam vise daha…
Al’ vasa cast mi jemci lepim
I predajem se njoj bez straha…
avatar
Zvončica
Počasni član
Počasni član

Ženski Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Aleksandar Puškin

Počalji od Boni taj Čet Sep 08, 2011 9:39 pm




Kako volim tu knjigu. Mnogooo! A tek Tatjanino pismo,ucila sam ga napamet nekada.



ONJEGINOVO PISMO TATJANI

Znam, razjasnjenje tuzne tajne
Duboko cu vas uvrediti.
Kakav ce prezir plemeniti
Izreci vase oci sjajne!
Sta hocu? s kakvom zeljom kobnom
Otvoricu vam srce svoje?
Kakvom ce sad veselju zlobnom
Pravda dati pismo moje.

Kada ja u vasem srcu cednom
Neznosti iskru spazih jednom.
Da verujem joj nisam smeo;
Navici nisam dao maha,
Slobodu praznu nisam hteo
Da izgubim pun cudnog straha,
Jos jednom nas je rastavilo...
Nesrecni Lenski tad je pao...

Od svega sto je srcu milo
Srce sam tada otrgao;
Nevezan nicim, ja sam zatim
Mislio da sloboda moze
Da nadoknadi srecu; Boze!
Kako pogresih, kako patim!
Ne, da vas vidjam, da vas pratim.
Da svaki osmeh, pogled hvatam
Na vasem licu i da patim,
Vas glas da slusam i da shvatim
Svom dusom svojom vase cari
I savrsenstva od svih veca.
Da premirem kraj vas u stvari,
I da se gasim... to je sreca!

A ja sam lisen svega toga;
Zbog vas ja lutam svetom grubim;
Svaki je cas zivota moga
Dragocen, a ja zalud gubim
Vec i onako teske dane
Sudbinom gorkom odbrojane,
Moj vek ce skoro da se skrati;
Al' da bih bio ziv, u svesti,
Ja svakog jutra moram znati
Da cu vas tokom dana sresti...

Bojim se da ce da se plase
Od moje molbe oci vase
Ko od lukavstva koje kujem...
I gnevni prekor ja vec cujem.
Da znate kako strasno boli
Ljubavnom zedji biti moren,
Umom u srcu koje voli
Gusiti nemir strascu stvoren!
Ja zudim da kraj vasih nogu
Sa suzama i bolom slijem
Svu ljubav, molbe, sve sto krijem,
I sve sto jos izreci mogu!

A mesto tog, hladnocom laznom
I rec i pogled ja oruzam.
Govorim s vama o nevaznom
I veseo vam osmeh pruzam!
Vise u moci nije mojoj;
Resih: u vasoj sam vlasti
I predajem se sudbi svojoj.
avatar
Boni
Urednica
Urednica

Ženski Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Aleksandar Puškin

Počalji od Zvončica taj Čet Sep 08, 2011 9:45 pm

I ja sam! I dobila peticu iz recitovanja.

Zbog obala svoga zavičaja
Napustila si tuđi dom.
Gorko sam plakao do kraja
Pred tobom u trenutku tom.
Moje su hladne htele ruke
Da odlazak zadrže tvoj,
Da rastanka ne kratiš muke
Preklinjao je uzdah moj.

Al ti si usne iščupala
Iz poljupca dubokog tog,
U drugi kraj si mene zvala
Iz predela progonstva mog.
Govorila si: "Dan postoji,
I sastanka će našeg čas
U senci maslina da spoji
Poljupcem novim opet nas."

Al tamo, pod visokim svodom
Što sja u plavom blesku svom,
Gde raste maslina nad vodom,
Usnula ti si večnim snom.
Tvoj setni bol i čar lepote,
Sve uze urna večnog sna,
Sastanka poljubac nam ote,
Al još ga uvek čekam ja.
avatar
Zvončica
Počasni član
Počasni član

Ženski Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Aleksandar Puškin

Počalji od Boni taj Sub Sep 10, 2011 9:24 pm



TI I VI

Isprazno Vi srdačnim Ti
Ona zabunom zameni
I odmah u mojoj mašti
Uzrhta duša u meni.

Pred njom snovi mi se snili
Ne mogu da joj odolim.
Kažem: "Kako ste mili"
A mislim: "Kako te volim!
avatar
Boni
Urednica
Urednica

Ženski Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Aleksandar Puškin

Počalji od Zvončica taj Čet Apr 26, 2012 12:21 am

Šta ime moje za te znači


Šta ime moje za te znači?
Umreće ono k´o šum vala
Što tužno mije tuđa žala,
Ko žagor šumski kad se smrači.
Na listu tvoga spomenara
Ostaće poput traga sivog,
K´o grobni natpis,čudna šara

Nečitljiva za ikog živog.
Šta znači ono?Već odavno
Val novih nemira ga briše
I sećanje životodavno
Ne budi u tvom duhu više.
No reci ga u vreme čame,
Kaži u časovima sivim:
Postoji uspomena na me,
Postoji srce gde ja živim...
avatar
Zvončica
Počasni član
Počasni član

Ženski Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Aleksandar Puškin

Počalji od Boni taj Sub Avg 31, 2013 3:43 pm




Pesniku

Za ljubav sveta - ljudi, Pesniče ti ne mari!
Velike hvale huka - to je trenutan šum.
Hladan je smeh gomile; glupakov sud pokvari
Smisao. Al' ti budi - čvrst i sam ko tvoj um.
Ti - car si. I sam živiš. Kreće te volja tvoja,
Tamo kuda te vodi slobode tvoje put.
Usavršavaj samo duhovna blaga svoja,
Ne traži da svet puni - mirnog ti posla kut.
Blagorodni su samo tvog srca pravi trudi;
O delu umetničkom umetnik strože sudi...
A pusti i glupaku, pusti gomili toj
Neka te brani, ili šta hoće neka zbori
Nek' pljuje onaj oltar gde tvoja svetlost gori
Nestašluk dece neka koleba presto tvoj.













Kažete da ste neshvaćeni mladi prijatelju.
Strpite se.
I dijamant je u osnovu ugljenik, ali je umeo da čeka.

P. Picasso
avatar
Boni
Urednica
Urednica

Ženski Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Aleksandar Puškin

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu