Duško Radović

od **Shade** taj Ned Nov 21, 2010 5:24 pm

Dušan Radović je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je 29.novembra 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik "Pionirskih novina", urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe" i od 1975. godine bio je urednik Studija B.

Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu.

Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija "Studio B", koji su kasnije objavljeni u tri knjige "Beograde dobro jutro".

Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečijeg hora "Kolibri":

* Mrak
* Šta je na kraju
* Pesma o mleku
* Tatin muzičar
* Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...)

Poznatija dela

* Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra
* Poštovana deco (1954), pesme
* Smešne reči (1961), pesme
* Pričam ti priču (1963), pesme i priče
* Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija
* Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema
* Vukova azbuka (1971), pesme
* Zoološki vrt (1972), pesme
* Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi
* Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi
* Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige
* Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi.
Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike.

Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen.

od **Shade** taj Ned Nov 21, 2010 5:31 pm

Mali, veliki, život, Dušana Radovića

Oblakovit, ali ne, natušten

Njegov mali život, kako ga je sam imenovao, bio je veliki da veći nije mogao biti.
On više nije bio samo pisac. On je bio fenomen. NJegovo ime je Dušan Radović.
Dušan Radović, jedno obično srpsko ime i obično srpsko prezime, uz koje se sve neobično podrazumeva, bio je čovek čudesnog i čovek apsolutnih jednostavnosti. Za sve to samo je on zaslužan.

Pisao je i živeo.

Živeo je i pisao.

To je ta njegova saglasnost sa samim sobom, njegova životna simfonija.
Činio je to koristeći ljudskom zdravlju i rasopoloženju.

"Da ovaj čovek nije postao Dušan Radović, on ne bi ništa ni postao, jer jedino što je on umeo da radi jeste da piše", pisalo je u jednom đačkom zadatku desetogodišnje učenice. Ovo je i najtačnije objašnjenje fenomena zvanog Dušan Radović.

Svi koji smo ga upoznali, svejedno kada, videli smo ga onako kako ga je na prvom susretu 1962. godine video Slobodan Stojanović, koji će o njemu napisati 1992. roman "Lav u Beogradu": "Čovek ćutljiv, malčice namršten, kao da ga unutra nešto tišti i boli. Pušio je cigaretu za cigaretom. Činilo se da će svakog trenutka zaspati."
Bio je (čini se!) skoro uvek mrgodan, da ne bismo, u svoj svojoj površnosti kakvi smo, onu vedrinu koja je izbijala iz njega i koju je nesebično nudio, olako uzeli.

Oblakovit, ali ne natušten, mrklast ali ne sumoran, natomršten ali ne i zlovoljan, namrdokašen ali ne mračan. Bio je prosto ono što je za njega govorio Dragoslav Mihailović: "Onaj nabureni Dušan Radović..."
Ni tmurnijeg ni duševnijeg čoveka za koga se verovalo da mora imati "zlatno srce" čiji sjaj izbija u pesmama.
On je ono dečje durenje proneo, kao oličen namćorluk, kroz ceo život.
Teglio je toliku mrgodnost i bio nam dokaz koliko duševna može biti izgledna mrzovolja.
To je i razlog što su ga najbliži mu ljudi, prijatelji i književni sadrugovi, zvali iz milja - deda.

Pesnika Dušana Radovića nisu voleli psi i kamere.
Psi su se na njega bezrazložno razdraživali.

Oko njega je uvek bio lavež, isti onaj koji svi pamtimo kao strah iz detinjstva. Psi su mu na neki način bili dokaz da je ceo život proveo u detinjstvu.
I beogradske pudlice su na njega kevtale i sitni mopsići su na njega oštrili zube.
Isti odnos prema njemu imali su i rasni psi, i džukele, i lutalice.

Kada je išao da primi Andersenovu nagradu, ni tamo ga nordijski psi nisu ostavili na miru. Pričao nam je da su mu, tada, u jednoj usamljenoj šetnji, bili tamo najteži časovi u životu. Spopali su ga odjednom psi, a nisu znali srpski jezik kojim ih je terao od sebe.
Kamere, pak, nisu registrovale na njegovom liku odsjaj onog čudesnog što je u sebi nosio, bez obzira na ljubav kamermana i fotografa spram Radovića.

Ljubivoje Ršumović je svu nemerljivu ljubav prema Radoviću preneo i u svoju veliku fotografsku strast. Ali su Duškove oči imale više bleska od Ršumovih bliceva.
Jedna od retkih, da ne kažem jedina, fotografija Dušana Radovića nema lice njegovog namćorluka. To je fotografija na kojoj on, u prisustvu Stevana Pešića, nišani nekom puškom u pravcu iz koga je fotografisan. Tog nišanjenja, izgleda, jedino se kamera prepala. Tako je u strahu popustila, te Duško ne liči na svoje druge fotografije. Zažmurio je Radović na jedno oko, a lice mu se, umesto strogoće strelca ili zanetosti lovca, razliva neka harlekinska topla tuga, sa prelivom skromnog osmeha. Ko vidi tu fotografiju poželi da se nađe pred otvorom ove puščane cevi.

Misao da je karikatura unutrašnji portret čoveka možda je najbolje primeniti na Dušana Radovića na karikaturama Ranka Guzine, Iva Kušanića, Predraga Koraksića i ponajviše na karikaturama Dušana Petričića.

Ivo Kušanić je Radovića crtao ispisnički, sa generacijskom sentimentalnošću.
Predrag Koraksić je sa Radovićem podelio svoju nervozu, predstavljajući ga kao čoveka pod pritiskom savesti.

Ranko Guzina je pak Radovića gledao smireno, iz vizure šahiste, i crtao ga kao brižnog i mudrog čoveka. I kad ga je dao u nekoliko linija, ne omeđivši mu lik, te linije daju Radoviću autoritet i poštovanje.

Veran i živ lik pesnika Dušana Radovića može se smotriti u nizu crteža i karikatura Dušana Petričića, iscrtavanih između 1969. i 1984. godine. Sve s većom ljubavlju i većim poznavanjem pesnikovog karaktera.

Prve najavne i neosporive rečenice u slavu Petričićevog dara ispisao je Dušan Radović. Otad se Dušan Petričić starao da dokaze svog neiscrpnog dara pokaže na samom Radovićevom liku. Još nešto, Petričić je pristao da se sa Radovićem igra. To je karakter obojice.
Svi koji znamo Radovićeve knjige znamo i te crteže i karikature. Znamo li koliko odgovaraju liku i karakteru nacrtanog i koliko su u najkraćim i najosnovnijim crtama sadržaj dobro pročitane knjige!
U prvu knjigu troknjižja "Beograde, dobro jutro", uvodi nas Petričićeva karikatura Dušana Radovića kao petla koji je napravio gnezdo na vrhu Beograđanke i svedoči nam o nastanku ove knjige - budilnice.
U drugoj knjizi sreće nas onaj prodorni pogled Radovića zvezdočatca, koji nas fascinira i hipnotiše, koji nam ponire u dušu i koji će nam na njenim stranicama proročki saopštiti našu svakidašnju sudbinu.
Tu je i onaj čuveni crtež Radovića, koji je bio štampan i kao poster i kao razglednica, sa raskriljenim mađioničarskim kaputom, na kome je sijaset džepova, u kojima je po nekoliko tuceta svakojakih čuda.

Lično sam imao priliku da vidim Radovićevu kocku, koju je Petričić sačinio u jednom jedinom uzorku, ne znam kojim velikim povodom, valjda da mu da neku svoju nagradu, kutiju - kocku sa pesnikovim portretima na svakoj strani, gde pesnik u ustima, na pet strana kocke, ima po cigaretu. I kad se cigareta izvadi, onda se izvlači i traka sa čudesnim biranim ispisima iz njegovih knjiga.
U knjizi "Sedi da razgovaramo" dva Dušana, Radović i Petričić, ustoličila su se, voljom i perom drugog, na jednom ćirilskom slovu D.
Jedno D, kao pozornica, sa raskriljenom zavesom i iscrtanim likom Radovića kao deteta na "rampi", postalo je znak dečjeg pozorišta sa njegovim imenom. Ršumova i Petričićeva knjiga "Ko je ovo" (a to je Dušan Radović), prepuna je Petričićevih portreta Dušana Radovića, kojih je ponajviše u inicijalima.

Dobro jutro, majstore, Dušan Radović
Ovi zapisi imaju za cilj da se legenda o Dušanu Radoviću pojmi i održi.

Ja se nadam da će oni koji su ga poznavali bolje od mene, koji su mu bili bliži i koji su, pretpostavljam, darovitiji od mene, ostaviti zapisane svoje uspomene na Dušana Radovića.

Neka im ovi zapisi budu podstrek više za to.

Priloženi tekst je deo feljtona o Radoviću koji je izlazio u "Večernjim novostima" autora Milana Vitezovića.

od **Shade** taj Ned Nov 21, 2010 5:35 pm

Kukali smo za šansama: dajte nam šanse, stvorite nam uslove, pružite nam mogućnosti,
pa ćete videti šta znamo i možemo.
I najbolje smo izgledali tada, dok nismo imali mogućnosti.
Bolji uslovi su nas samo kompromitovali.
Neke važne stvari ne zavise samo od uslova, nego i od nas samih.

od **Shade** taj Ned Nov 21, 2010 5:42 pm

Dosetke o piscima

Mnoge duhovitosti Dušana Radovića iz "Kasine", "Gradske kafane", "Sunca" i "Mažestika" na račun pojedinih pisaca završile su, neautorizovane, u "Ježevoj" rubrici "Pššš"...
Mnoge su već deo ondašnje kafanske anegdotike. Za mnoge se ne zna tačno - da li su Radovićeve ili Bećkovićeve, ili su zajedničke.

Evo nekih Radovićevih dosetki:

Za Miru Alečković je rekao da ima najduži skojevski staž.
Za raspopa Nikolu Drenovca je pričao: kako je u "Lotos baru" pokušao da uđe sa epitrahiljom umesto obavezne kravate.
"Kad su Zekini golaći, u vreme Prvog srpskog ustanka, bili jednom u Beogradu, onda im je tu zaostao Dušan Baranin", ovo je sam Dušan Baranin rado prepričavao.
Miodrag Bulatović je za njega bio poslednji krik svetske telefonije.
Vasko Popa je, po Radoviću, bio najproganjaniji srpski pisac. On je prognan u - Gradski komitet!
Za Mirka Kovača je mislio da piše pred ogledalom, da bi zauzeo pozu!
Za Branu Crnčevića je tvrdio da ne bira sredstva da bi bio cilj!
Za Vasilija Popovića je rekao da je pravičan u svojoj mržnji prema piscima, jer ni sopstveno ime ne podnosi (Ugrinov)!
Za Janeza Paćuku (Bećković) govorio je da je svetski ekspert za gluposti, kome je Frojd legao na kauč!
Dešavalo se da se Dušan Radović zaboravi, pa da se zameri psima. Da da neku izjavu za novine po pse neprijatnu ili da nešto napiše po njih nepovoljno. Kad god je prevlađivao strah od pasa, pisao je o njima kritično.
Jednom je u "Beograde, dobro jutro" izgovorio: "Psi nikad nisu živeli bolje!
Nekad su oni čuvali nas, sada mi čuvamo njih.
Živeti kao pas, to danas znači - u blagostanju, bez briga".
Sutradan nam je u "Mažestiku" praveći verbalnu paradu, pričao kako se gadno prešao što je to napisao i kako ne zna koje neslućene posledice može imati.
"Kakve posledice, kad psi ne znaju da čitaju", Dušan Baranin je uzimao sve zdravo za gotovo, to jest bukvalno.
"Možda i ne čitaju", složio se Radović da Baranina u njegovim godinana ne dovodi u nepriliku, ali je dodao: "Ali je sigurno da slušaju radio. Eto, noćas su na mene lajali svi psi od Zvezdare do Beograđanke".
Svi smo sad gledali u Baranina, očekujući šta će on na ovo reći.
"U četiri sata?", pitao je Baranin, koji je stanovao blizu Radovića, kod "Liona".
"U četiri sata!", potvrdio je Radović.
"Bogami si im se gadno zamerio", kazao je Baranin: "Lavež je i mene probudio!"

_________________

Milan Vitezović

od **Shade** taj Ned Nov 21, 2010 5:44 pm

To što u detinjstvu nije mogao da bude sportista, jer po sopstvenom čestom isticanju, nije bio ni snažan, ni dovoljno vešt za mnoge fizičke discipline i jer je "kao dete imao veliku glavu i nejako telo" pa ga je sopstvena glava pretezala, Dušan Radović je nadoknađivao kao navijač.

Voleo je fudbal, košarku i boks, pa sve ostalo.
Dosta dobro je igrao šah, ali šahovsku slavu nije tražio među sportistima.
Dovoljno smo mu paceri bili mi.

Bio je Partizanov navijač svim srcem i svim umnim silama. Svoj pesnički dar, bez porudžbina, stavljao je Partizanu na raspolaganje. Puštao je pamet na zeleni teren. O tome svedoče brojni stihovi, najčešće distisi objavljivani u "Partizanovom vesniku". Sigurno je da je i ovde napravio veliko pesničko istraživanje - kako se rimuju crno-beli, potrošivši rasipno najviše neočekivanih rima. Njegovo je ono o neprikosnovenosti Partizana:

"Zemlja, vazduh, voda,
fudbal, vaterpolo... košarka..."

______________________

Milan Vitezović

od **Shade** taj Pon Nov 22, 2010 12:26 am

od **meseceva kci** taj Pon Nov 22, 2010 7:53 pm

od **meseceva kci** taj Sre Nov 24, 2010 4:56 pm

"Stvorili smo uslove da svi koji zele mogu biti jednaki i ravnopravni.
Medjutim, vidimo i dalje neke sluge koje se raspituju za adrese i telefone mogucih gospodara."

Dusan Radovic

od Džozi taj Sre Nov 24, 2010 8:47 pm

Svako jutro svakog radnog dana, svaki razgovor se prekidao kad se iz zvučnika začuo On. Samo je džezvama za kafu, i eventualno, nadrndanim peračicama sudova bilo dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da narušavaju tu svečanu atmosferu kada Duško govori novi aforizam.

Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svakog jutra i mi bi ih nosali sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu čuli, ili se prave da ih nisu čuli.

I tako godinama, samo po pet. Rastezali smo Duška da bi nam duže trajao.

Tačno smo znali da će nam jednog dana, kad ga ne bude bilo - mnogo nedostajati. Evo kako je to izgledalo.

Ne preticite pametnije od sebe. Prava vozacka disciplina zove se ko ce duze, a ne ko ce brze voziti.

od **Veca** taj Pet Nov 26, 2010 8:37 am

Danas je prvi dan, pocetak.

Zelim vam da vas ne boli ono sto vas je bolelo
a da vas voli ono sto vas nije volelo.

Zelim da vam deca budu bolja od vas, da se
vise vi hvalite njima nego oni vama.

Zelim da vas dobro sluze noge, da na njima
provedete veci deo nove godine, da imate vise
posla nego vremena.

Zelimo vam da budete potrebniji drugima
nego oni vama.
Da zelite i mozete vise nego sto vam treba a da
sve sto vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao vi.

Nemojte uzimati mnogo vise nego sto dajete.
Mislite malo na one kojima ce morati da uzmu
ono sto vama budu dali.

Zelimo vam da dobijete stan ako ba nemate ili
da umete da se radujete ako ga vec imate.
Da vam ono sto imate ne bude manje od
onoga sto nemate.

Zelimo vam, na kraju, da ova godina ima vise srece
sa vama nego prethodna!

od **Shade** taj Pet Dec 03, 2010 9:02 pm

Pametni i skromni ljudi neće ono što ne mogu.
Zato se drugima čini da oni mogu sve što hoće.
Duško Radović

od **Shade** taj Uto Dec 07, 2010 1:28 pm

Ne pretičite pametnije od sebe.
Prava vozačka takmičarska disciplina zove se - ko će duže, a ne ko će brze vožiti.
_____________________
Ako se plašite odgovora - ne postavljajte pitanja.
Nije svako znanje lepše od neznanja.
Duško Radović

Duško Radović

Duško Radović

Re: Duško Radović

Re: Duško Radović

Re: Duško Radović

Re: Duško Radović

Re: Duško Radović

Re: Duško Radović

Re: Duško Radović

Re: Duško Radović

Re: Duško Radović

Re: Duško Radović

Re: Duško Radović