Dostojevski Fjodor Mihajlovič

Duša kažnjenih govori nam rečima: "Ne, ti me ljubi iako sam prljav, jer čistog i umivenog ljubio bi me svako!"

Ako si se uputio prema cilju, i putem počeo da zastajkuješ i kamenjem gađaš svakog psa koja na tebe laje, nikada nećeš stići na cilj.

Nikad ništa ne preduzimajte dok vas drži bes.

Svi ideali sveta ne vrede suze jednog deteta.

Ništa na svetu nije teže od iskrenosti, i nema ništa lakše od laskanja.

Lagati originalno je skoro bolje nego ponavljati tuđe istine.
U prvom slucaju ti si čovek, a u drugom samo papagaj.

Oni koji znaju da govore, govore kratko.

Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao.

Unistite moje zelje

Unistite moje zelje, izbrisite moje ideale, pokazite mi nesto bolje i ja cu poci za vama. Vi cete mozda reci da tako ne vredi nastavljati prijateljstvo, u tom slucaju ja vam mogu odgovoriti to isto. Razmislimo ozbiljno, ako necete da me udostojite svoje paznje, necu ni ja dalje pozdravljati pri susretu. Imam ja svoje podzemlje.
Za sada, jos zivim i zalim – i neka mi se osusi ruka ako ja donesem i najmanju ciglu za tu kasarnu – kucu. Uostalom znate li sta: ubedjen sam da ovakav kao ja, podzemni covek mora drzati na uzdi. Jer premda je sposoban da presedi u podzemlju cetrdeset godina, ali ako na jednom izadje svetlost, ode! Onda ce samo govoriti i govoriti.

Dostojevski - Zabelske iz podzemlja

Dostojevski – „Braća Karamazovi“

Lepota je strašna, jeziva stvar!

Lepota je strašna, jeziva stvar! Strašna je jer je niko još nije dokučio niti će to ikada moći, zato što Bog stalno stavlja pred nas nove zagonetke. U lepoti se susreću dve obale i sve suprotnosti postoje uporedo. Ja nisam učen čovek, brate, ali sam mnogo o ovome razmišljao. Zaista, tajnama nema kraja! Mnogo je u životu nepoznanica za čovekova nejaka pleća. Rešavamo ih kako znamo i umemo i opet smo na suvom. Lepota! Nepodnošljiva mi je pomisao da čovek plemenitog srca i uzvišenog uma, koji je krenuo u život za idealom Madone u srcu, završi u Sodomi. Još je strašnije što se čovek kome je Sodoma u srcu, ne odriče lako ideala Madone i što u dubini duše može da izgara od istinske čežnje za lepotom, kao u doba mladalačke naivnosti. Da, široko je ljudsko srce, preširoko. Voleo bih da nije tako. Sam đavo zna šta sve to znači. Ono što je razumu mrsko i sramotno, često je srcu milo i drago. Ima li lepote u Sodomi? Veruj mi, mnogim je ljudima Sodoma lepa. Da li si znao za tu tajnu? Ono što me užasava je da lepota nije samo zastrašujuđa, već i puna tajni. Bog i đavo se tu bore, a bojno polje im je ljudsko srce. Ali, ljudsko srce hoće da priča samo o sopstvenom bolu. Slušaj, sada ću ti reći šta ono govori…

Otac mu je bio okrutni zemljoradnik koji je maltretirao svoje sluge i radnike,a time i nanosio emocionalnu bol svojoj obitelji.Jednoga dana sluge su ustale protiv takvog tiranstva,do iznemoglosti su udarale njegovog oca,a potom ga ugušili.Dostojevskoga je to dotuklo.I upravo tada je počeo pisati djela u kojima je prikazao tu mračnu stranu ljudske ličnosti-sposobnost na ubistvo (''Zločin i kazna'' ,''Braća Karamazovi''...)
Majka mu je umrla od sušice kada je imao 15 god.Upravo u Sibiru gdje je bio zarobljenik na 4 god. je posmatrao i istraživao psihu zločinaca,ubica...Boravaka u Sibiru je bio jako težak;spas i utočiste je našao u hrišćanstvu.
Dostojevskom je patnja bila potrebna da bi spoznao život;on je patnju uzdizao,smatrao je da će njom doći do pročišćenja.
Patio je od epilepsije,a napadi su nekada bili veoma jaki da je po nekoliko dana bivao onesposobljen.Ljekari su mu preporučili banju u Evropi,tako da Dostojevski na neko vrijeme napušta Rusiju.Privlačile su ga strastvene žene;one koje su bile vatrene,koje su imale nešto demonsko u sebi.Dok mu je žena Marija u Sankt Peterburgu bolovala od tuberkuloze u Evropi je podlegao svojim skrivenim željama.Tako upoznaje strastvenu Polinu,kojoj je bio potpuno podređen,a ona ga je iskorištavala i varala.Bio je strastveni kockar.Prokockavši svoj zadnji novac vraća seu Rusiju,gdje mu se tuberkulozna žena koju je istinski volio bez obzira što ju je varao nalazila na samrti.Utučen time piše djelo ''Zapisi iz podzemlja''.Žena mu umire mjesec dana kasnije.U to vrijeme umire i njegov brat što je Fjodora potpuno dotuklo.Ostavši sam,osjećao je da nema razloga za život.Nakon što je počeo sređivati svoj život upoznaje Anu,za koju je mislio da je žena koja će trpiti sve njegove nemire.Nakon što je završio ''Kockara'' zaprosio ju je.Prve bračne noći je imao jak napad epilepsije,čak je vrištao od bolova.Ani je bilo teško nositi se s tim.Ubrzo Dostojevski se ponovo odaje kockanju te čak prodaje Anin nakit i stvari.Ubrzo ga i ona napušta.
Dostojevski je među prvima kroz svoja djela želio prikazati život u modernom svijetu i to koliko je težak život u njemu.Kada je pisao ''Zločin i kaznu'' živioje u ekstremno siromašnim i skromnim uslovima.Imao je vrlo ekstreman temperament,a bio je i vrlo kategoričan u religijskom pogledu.Dva mjeeca nakon što je napisao ''Braća Karamazovi'' počeo je patiti od unutrašnjeg krvarenja.Na samrti je molio da mu se čita Biblija,ista ona koju je prije 40 godina dobio pri polasku u zatvor.

-Ako raj nije u samom tebi, nikad nećeš ući u njega.

-Nikad ništa ne preduzimajte dok vas drži bes.

-Svi ideali sveta ne vrede suze jednog deteta.

-Lagati originalno je skoro bolje nego ponavljati tuđe istine.
U prvom slucaju ti si čovek, a u drugom samo papagaj.

-Oni koji znaju da govore, govore kratko.

-Ništa na svetu nije teže od iskrenosti, a nema ničeg lakšeg od laskanja.

Fjodor M. Dostojevski