Post

Post je voljno uzdržavanje od jela (hrane), ili, od jela i pića za određen vremenski period. Može da bude potpuni (potpuno uzdržavanje od jela) ili delimični (uzdržavanje samo od neke vrste hrane). Post može biti danonoćan tokom perioda posta, kao u pravoslavlju, ili se može upražnjavati samo u određeno doba dana, kao kod muslimana tokom svetog meseca Ramazana. U zavisnosti od tradicije, post može uključivati i zabranu polnog opštenja. Medicinski post se može upražnjavati radi detoksikacije organizma.

Post u budizmu
Post se, u budističkom značenju, obično odnosi na praksu uzdržavanja od hrane između podneva i sledećeg jutra, kao što je propisano monaškim pravilima. Ovo je redovan, svakodnevni običaj budističkih monaha; u vreme posta je jedino dopušteno piti vodu. Ovakvu praksu slede i pojedini svetovnjaci u smislu podviga koji donosi naročite zasluge; postu se obično pristupa u svete budističke dane (o mladom i punom Mesecu). Ipak, budistički stav je daleko naklonjeniji umerenom uzdržavanju od hrane, nego dugim periodima potpunog posta.

Post u hrišćanstvu
Post u pravoslavnom hrišćanstvu predstavlja uzdražvanje od određene vrste hrane ("mrsne"), kao i od svakog oblika grešnih dela, pomisli i želja. Pored molitve, i svega što služi duhovnom životu, crkveni oci pripisuju i postu naročitu važnost. Oni su posmatrali telo i dušu kao jednu celinu i tako ih i tretiraju u svim njihovim manifestacijama. Duša deluje na telo kako živonosno, tako i smrtonosno, što u obratnom slučaju isto i za telo znači. Nema ostvarenja ni ispunjenja čovekove ličnosti ako sve sile duše: razum, volja i osećanje, kao i telo uzajamno ne sudeluju. Ali, to nije moguće postići bez prihvatanja posta, i duševnog i telesnog.

Svrha i namena posta
Mi ne treba da umrtvljujemo svoje telo, nego svoje strasti. Post ne znači da se samo uzdrlavamo od mrsne hrane, već u prvoj liniji to je odricanje od zločestivih misli, želja i dela. Telesni post je svakako neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu borbu protiv strasti, naročito protiv gordosti koja se smatra korenom svakog daljeg zla. Telo koje u grehu ima zajedničko učešće sa dušom, treba sa njom u i vrlinama da ima učešća. Stvaran post je u prvoj liniji uzdržavanje od svake pohote. Bez duhovnog posta, kažu oci, sam telesni post Bog ne prihvata. Post ima u prvom redu duhovni smisao i on je organski povezan sa celokupnim duhovnim životom. Stvarni post privodi čoveka smirenju. A u smirenju čovek stiče saznanje, da za čoveka spasenje leži jedino u Bogu, u njegovoj milosti. Kod sticanja svih vrlina i kod ispunjenja svih zapovesti, sveti oci pridaju vrlini rasuđivanja najveću važnost. Rasuđivanje znači dar razlikovanja onoga što je korisno, i onoga što je štetno - tamo gde je istina, i tamo gde je laž.

Opšta pravila posta
Post se ne sastoji toliko u tome da se jede retko, koliko da se jede malo. Nerazuman je onaj posnik koji iščekuje određeni čas, a onda se za trpezom sav predaje nenasitoj nasladi. Hranu uopšte treba uzimati svakoga dana toliko da se telo okrepi i bude prijatelj i pomoćnik u vršenju dobrodetelji (vrline). Inače, može da se desi da od iznurenja tela i duša onemoća. Ne može svako da primi na sebe strogo pravilo uzdržanja.

Neki su postovi stroži od drugih. Najstroži su Vaskršnji i Gospoinski post. Za vreme tih postova, ulje je dozvoljeno samo subotom i nedeljom, kao i na izvesne praznike. Tako na primer, post je na dan Četrdeset mučenika u Sevastiji razrešen na ulje i vino. Upotreba ribe, ulja i vina dozvoljena je na praznik Cveti kao i na Blagovesti, ukoliko ne padaju za vreme Strasne sedmice. Za vreme Bogorodičinog posta, riba je dozvoljena samo na praznik Preobraženja Gospodnjeg, dok se ostalim danim posti na vodi (osim subotom i nedeljom, kada je razrešeno na ulju).

Petrovski i Božićni postovi su manje strogi. Sredom i petkom se posti na vodi, a drugim danima je dozvoljeno jesti na ulju. 3a petrovski post je dozvoljeno jesti ribu svakoga dana, osim srede i petka, a božićni post dozvoljava da se riba jede samo subotom i nedeljom, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice (bez obzira u koji dan padne). Ukoliko slavite slavu za vreme posta (Sveti Nikola) toga dana, dozvoljena je i riba. Takođe, ukoliko vaša slava pada van posta, ali u sredu ili petak, treba da je posna.

Ima dana koji se poste posebno strogo na vodi, ili jedemo samo jednom dnevno (uveče) hleb i vodu – obično na Veliki Petak - do 3 sata poslepodne (iznošenja plaštanice), posle čega se uzima lagan obrok "na vodi". Prva tri dana Vaskršnjeg posta se takođe poste posebno strogo, kao i poslednja nedelja posta. Takođe, u toku vaskršnjeg posta na vodi, sreda i petak se uvek poste posebno strogo.

Ovo su najosnovnija pravila posta. Svaki hrišćanin bi pre početka posta trebao da porazgovara sa svojim sveštenikom ili duhovnikom i utvrdi koja vrsta posta odgovara najviše njegovim duhovnim i fizičkim snagama. Ne može svako da primi na sebe strogo pravilo uzdržavanja ili da se liši svega što mu je potrebno za olakšanje nemoći. Ovde spadaju naročito deca, stari, bolesni, trudnice i dojilje, kao i oni koji obavljaju teške fizičke poslove. Post može biti olakšan pod nazorom duhovnika, ali nikako ukinut.

Posni dani

Jednodevni postovi:
* Dan pre Bogojavljenja
* Dan Vozdviženja časnog krsta - Krstovdan
* Dan Usekovanja glave Sv. Jovana Krstitelja
* Svaka sreda i petak (sem za vreme trapavih sedmica)

Veliki godišnji postovi:
* Vaskršnji post (Veliki, Časni) - 7 sedmica
* Petrovski post (Apostolski) - (trajanje zavisi od datuma kada pada Vaskrs, oko 40 dana)
* Gospoinski post (Bogorodičin) - 2 sedmice
* Božićni post - 40 dana

Neke nedelje su razrešene posta ("trapave sedmice"). Npr. nedelja posle Vaskrsa je razrešena na post u sredu i petak kao i nedelja posle Božića.

Post u islamu
Post je jedna od pet temeljnih dužnosti islama, pored svedočenja da nema drugog Boga osim Alaha i da je Muhamed njegov poslanik, klanjanju namaza, davanju zekata i obavljanju hadža. U Islamu je post način izražavanja vere u Boga (arapski: Alah) preko uzdržavanja od jela, pića, telesnih užitaka i pušenja, sve od zore pa do zalaska sunca. Post devetog meseca muslimanske godine, ramazana je stroga obaveza (farz) koje se svi odrasli zdravi muslimani, muškarci i žene, trebaju pridržavati.

Kuran kaže: "O, vi koji vjerujete, post vam je propisan kao što je bio propisan i onima prije vas da biste bili bogobojazni." (2:183)

Početak ramazana mora biti oglašen narodu na način koji je prema mesnim običajima utvrđen. U mesecu Ramazanumesec je počela objava Kurana, i dobijena bitka kod Badra. Kada nastupi sledeći mesec, a mesec posta prođe, slavi se praznik nazvan Id al fitr- Bajram.


Za vreme posta zabranjeno je:

* unošenje hrane i pića, namerno povraćanje
* polni odnosi
* namerno izbacivanje semena, koja je posledica polnog dodira.

Post može biti obavezan prema pet pravnih kategorija:

1. u mesecu ramazanu;
2. ako neko mora nadoknaditi dane propuštene u ramazanu;
3. post na koji se neko zavetovao;
4. u određenim okolnostima, kada se ispašta za prestup


Zakon (šerijat) takođe predviđa i neke od olakšica u sledećim okolnostima:

* za one koji su dostigli određenu starost.
* za bolesne, za koje nema nade u ozdravljene; oni smeju propustiti post bez obaveze nadoknade.
* ako se trudne žene ili dojilje boje da bi im bilo opasno postiti; nadoknada je obavezna.
* bolesnici koji se nadaju oporavku, kao i oni koji su savladani glađu i žeđu smeju prekinutu post, ali to moraju nadoknaditi.
* putnici koji kreću na put, a po povratku će nadoknaditi.
* oni kojima predstoji obavljanje teškog fizičkog rada, nadoknadiće kada budu mogli.
* žene pri menstrualnom krvarenju ili krvarenju nakon porođaja, ali će nadoknaditi kasnije kada krvarenje prestane.

Al-Gazali ističe veliko značenje koje u očima Gospoda ima post; kao razlog navodi to da je post pasivno delo, i da niko ne vidi kada neko posti osim Boga; stoga je post "kapija koja vodi u službu Bogu".

Dakle,postite li?
Praktikujete li povremeno ili redovno duhovno i fizicko prociscenje na taj nacin?

Post za zdravije srce

Zašto pojedine grupe poput mormona imaju manje srčanih udara od drugih? Osim što ne puše, lekari smatraju da srcu koristi i 'čist život' s postom jednom mesečno. A postiti mogu i nereligiozni. Vodite li život koji ne uključuje cigarete i razvrat, srce će vam kucati urednije. Postite li jednom mesečno, pumpaće još bolje. Pokazuje to i slučaj s mormonima koji imaju manje srčanih obolenja. Lekari su to dugo pripisivali zabrani pušenja koja vlada među pripadnicima ove religije. Ali, sad smatraju da mesečni dan posta takođe pomaže. Istraživanje sprovedeno u Juti, sedištu Mormonske crkve, pokazalo je da ljudi koji poste jednom mesečno imaju 40 posto manje šanse da obole od začepljenih arterija nego oni koji ne poste tako redovno. Sličan zdravstveni učinak imaju i nereligiozne osobe koje povremeno poste.

Razmisljam da pocnem da postim ako zelim spremno da docekam prolece :s:

Pa eto prilike, sutra pocinje preduskrsnji post koji traje 7 nedelja. Em ispostujes veru em skines koje kilo, iako mnogi ljudi pri postu jedu mnogo hleba i peciva, sto nije bas za skidanje kilaze.

pa o tome i razmisljam,samo nisam bila sigurna kad post pocinje.
hvala,ivonka

Da li je neko počeo da posti?

Mi postimo samo sedam dana prije Uskrsa ili Bozica, onda se pricestimo. Tako da jos nista.

Da, to je poslednja sedmica posta. Pa, dobro i to je nešto.

Ja ću isto poslednje dve da se potrudim da postim.
Mada je moj način ishrane dosta sličan postu, takva ishrana prija i zadovoljava potrebe mog organizma.