Okrećem glavu...

Uh, ovo je teška tema.

Okrećem glavu pred vlastitom nemoći, koja je kao zver, što reče Meša Selimović.

Do duše, on je o nezadovoljstvu pričao, a ja malo preformulisah.
'nemoćna kad se rodi, strašna kad ojača'.

Okrećem glavu i u sebi potiskam bes zbog nemoći da pomognem svojim roditeljima koji iz dana u dan, kopnu pred mojim očima.

Ni pred čim ili ni od čega drugog ne okrećem glavu.

Ako mi se nešto ne dopadne, okrenem leđa zauvek.

eto,spomenula si nezadovoljstvo.
to bih na prvom mestu kod sebe izdvojila.
okrecem glavu i na neiskrenost,arogantnost,licemerje....seticu se jos

Čekaj, kad kažeš - okrećem glavu- misliš li na to da nastavljaš da se ponašaš kao da stvari ne vidiš,
ne primećuješ i učestvuješ i dalje u svemu ili ih ignorišeš i bivaš iznad njih?

Možda nisam najbolje temu razumela, tj ideju iste?

pa...nisam ni ja...bar na kraju kad sam je ovako postavila tj kako je ispalo...
slobodno mozemo pisati svoje prve asocijacije na temu...

a shodno pitanju gore postavljenom:Da li postoji nesto sto ignorisete iako vas razdire?
Kakav je osecaj okrenuti se samo zato sto je tako lakse?
-jako tesko se nosim sa ovim.iako nekada resim sebi da olaksam-muci me griza savesti i upravo to razdiranje....

Aha, sad shvatam, pa pod ovo možemo podvesti razne primere iz okruženja i društva koji nisu lični, a ipak okrećemo glavu od njih?

Je l' to?

slobodno

Evo danas sam bas okrenula glavu kada sam videla da neka starija zena krade cokoladu. Izgledala je bedno i verovatno nema para da je kupi.

okrećem svakodnevno glavu od nekih nepravilnosti na poslu, svjesna da ne mogu ništa promijeniti...

Okrenuh glavu danas, pred nečijom patnjom.
Ne zato što ne saosećam, već zato što sam nemoćna da je otklonim.

Okrecem glavu od svega sto me se ne tice. Svakodnevno.

malo je stvari zbog kojih okrecem glavu,uglavnom su to one na koje ne mogu da uticem...ali bole me