Suze

ne znam da li placem bas cesto.cini mi se da cesce placem kad sam besna nego kad sam tuzna.
postoje i situacije kada suze ne mogu da sakrijem,prosto sam takva.trudim se da se uzdrzim jedino pred onim ko to u tom trenutku ne zasluzuje,jer ih smatram vrhuncem svojih najiskrenijih emocija.

раније сам плакала много, сада само кад ми је баш, баш тешко, некако као да сам потрошила све сузе...

Ja sam osoba koja trpi sve u sebi,a kazu da to ne valja.

Izbegavam da placem pred drugima,obicno to radim kad sam sama.

Placem kad sam povredjena od strane neke druge osobe,kad mi je neko iz porodice bolestan,ili kad se setim svog deke.

Takodje znam da zaplacem i kad gledam neki tuzan film. Naravno,suze skrivam jer ne zelim da ih niko vidi.

Khallu ::ne znam da li placem bas cesto.cini mi se da cesce placem kad sam besna nego kad sam tuzna.
postoje i situacije kada suze ne mogu da sakrijem,prosto sam takva.trudim se da se uzdrzim jedino pred onim ko to u tom trenutku ne zasluzuje,jer ih smatram vrhuncem svojih najiskrenijih emocija.

da nisam takva ne bih citirala . umem da zaplačem i na dobar film,znači sve što može da izazove takvu emociju u meni,pa čak i od sreće mi zasuze oči,ali to se duuugo nije desilo.

Često plačem i to me baš nervira. Mada, možda to i nije toliko loše-praznim se na neki način.

Da je sreće pa da mogu da se isplačem ko čovek.
Ne sećam se kad sam plakala.
Jesam skoro, bila sam ganuta rečima jedne meni veoma drage osobe.
Možda bi trebalo da pogledam neki dobar film, ne bi li on pokrenuo ono što dugo potiskam u sebi.
Suze su zdrave.

Ja sam bogami skoro, ne plakala nego se gusila od placa, to je bilo u sredu kada su mi malu ostavili u bolnici. Sto sam starija to nekako lakse zaplacem, ali ne pripisujem to nekoj povecanoj senzibilnosti nego mislim da sam pogubila zivce.

Eh, a ja sam se nekako paralizovala. Stvarno. Osećam ja želju da zaplačem, zastane mi u grlu, često me gane neka lepa reč, ali ni približno kao ranije.
Jedino me dobre ili ne daj loše stvari u vezi sa mojim detetom mogu rasplakati.
Skoro sam bila na ivici suza kad mi je jedna osoba saopštila da joj se on dopada kao osoba, odnosno, da je shvatila kakav je on u stvari osoba.
I zastalo mi je u grlu, ali sam okrenula razgovor u sasvim drugom smeru.

Takođe mi je skoro neko rekao da sam žena kamenog srca.
Ali mislim da se to više odnosilo na moju nepokolebljivost u nekim stavovima, nego na bezosećajnost.

Cesto placem. Ali iskljucivo sama sa sobom. Mogu me rasplakat cak i sopstvene misli, lose, ali i dobre stvari koje mi se dese, sjecanja...ne smatram se slabom radi suza ali ih ne pokazujem drugima.

Mene i najmanja sitnica moze da rasplace.Stalno placem.Ne placem pred drugima,nekad pred mojim suprugom ali i to je retko.

Placem cesto...nije me nikada bila sramota suza...isplacem se,ispraznim i krenem dalje...sto bi rekli... 'Suze su okej.'