Higijena u nas

Dr Dragan Pajić, specijalista higijene i medicinske ekologije iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, potvrđuje za "Press" da je stepen održavanja higijene na nezavidnom nivou. O tome svedoče i poslednja istraživanja koja kažu da se polovina ljudi u našoj zemlji kupa dva puta nedeljno, svaki četvrti stanovnik ne pere ruke redovno, a polovina ne pere zube svaki dan!

"Nažalost, istraživanje o zastupljenosti određenih higijenskih navika stanovništva sprovedeno prethodnih godina na teritoriji Srbije ukazuje da se relativno značajan procenat ispitanih ne pridržava redovno, sa zdravstvenog aspekta preporučenih, higijenskih postupaka", kaže Pajić.

Ovaj problem posebno dolazi do izražaja tokom leta. Stručnjaci i lekari zato apeluju na građane da posebno povedu brigu o ličnoj higijeni. Preporučuje se tuširanje i do nekoliko puta na dan, redovno presvlačenje i pranje garderobe.

Treba se kupati toplom ili mlakom vodom i koristiti neagresivne sapune i šampone za čišćenje i održavanje površine kože i kose. Osobama koje se intenzivno znoje naročito u predelu pazuha posle pranja ili tuširanja preporučuje se da koriste dezodoranse i antiperspirante za prevenciju ili neutralisanje neprijatnog mirisa.

Dr Snežana Matić-Besarabić, rukovodilac Centra za higijenu i medicinsku ekologiju u Gradskom zavodu za javno zdravlje objašnjava da je održavanje higijene tela deo zdravstvene i opšte kulture življenja i predstavlja značajan faktor u očuvanju i unapređenju zdravlja, kako pojedinca, tako i čitave zajednice.

"Redovno i adekvatno održavanje higijene smanjuje mogućnost delovanja štetnih faktora iz okruženja i nastanak mnogih bolesti. Takođe, pravilne higijenske navike na određen način podižu tonus i fizičku i mentalnu kondiciju organizma.

Sprovođenjem redovnih higijenskih postupaka smanjujemo dužinu i intenzitet izloženosti organizma štetnim i opasnim materijama i mikroorganizmima, bilo da su oni oslobođeni, odnosno izlučeni iz tela ili pak potiču iz spoljne sredine.

Na taj način umnogome pomažemo rad odbrambenog i drugih telesnih sistema zaduženih za pravilno funkcionisanje organizma, čime obezbeđujemo uslove za dug i kvalitetan život bez bolesti ili drugog vida poremećaja zdravlja", objašnjava ona.

Upravo zbog problema sa lošim higijenskim navikama ovih dana mnogima je putem i-mejla stigao sada već čuveni pravilnik o higijeni koji je sastavio direktor kompanije "Telegrup doo" Milomir Gligorijević u kojem je zaposlene opomenuo da parola firme nije "smrdi i puste druge da smrde".

On je na vrlo duhovit način zatražio od radnika da se svakodnevno tuširaju i češljaju, peru kosu i zube i menjaju garderobu. Čak im je odštampao i spisak najjeftinijih proizvoda za higijenu, sve sa cenama, napomenuvši da će firma da plati svima koji nemaju novca da kupe sapun, šampon i prašak za veš.

Međutim, oni koji ne vole da se kupaju opravdanje mogu da nađu u tvrdnji doktora Zorana Mančića. Ovaj anesteziolog koji se bavi tradicionalnom medicinom Japanaca, Kineza, Tolteka i Indijanaca jedan je od retkih koji zastupa tezu da se ne bi trebalo kupati više od jednom nedeljno. On je svojevremeno za "Press" objasnio i zbog čega, što je izazvalo niz negativnih komentara čitalaca.

"Ne treba se kupati češće od jednom nedeljno, jer tuširanjem bespotrebno izbacujemo našu energiju u životni prostor", smatra dr Mančić.

Zašto se oseća zadah od znojenja?

Znojenje je deo normalnog procesa termoregulacije i ima zaštitnu ulogu od pregrevanja organizma. Problem nastaje kada je ono izraženo, a naročito ako je udruženo sa naknadno nastalim neprijatnim mirisom. Vonj nastaje kada bakterije koje naseljavaju površni sloj kože počnu da prerađuju izumrle delove epitela i materije izlučene putem znoja i lojnih žlezda.

Da li su štetni antiperspiranti?

Antiperspiranti sprečavaju normalan proces znojenja, što nije poželjno sa aspekta funkcionisanja termoregulacije, dok čisti dezodoransi ne sprečavaju znojenje nego kamufliraju ili otklanjaju neprijatne mirise. Na osnovu nekih istraživanja pretpostavlja se da i jedni i drugi, budući da sadrže organizmu strane hemijske materije, dovode u vezu sa mogućim nastankom pojedinih oboljenja, pa i povećanom učestalošću određenih kancera. Stručnjaci, međutim, još uvek nisu ni potvrdili ni negirali ovakve tvrdnje.

MONDO