Anegdote

Ruza

Nemački pesnik Rilke boravio je neko vreme u Parizu. Idući na predavanje svakog je dana u dvorištu svoje prijateljice Francuskinje prolazio vrlo prometnom ulicom.
Na tom putu, iza jednog ugla, redovno je sedela neka prosjakinja, koja je od prolaznika tražila milostinju. Sedela je uvek na istom mestu, nepomična kao kip, s ispruženom rukom gledajući u zemlju. Rilke joj nikada ništa nije udelio, dok je njegova prijateljica znala spustiti koji novčić.
Jadnog dana mlada žena začuđeno upita pesnika:
- "Zašto nikada ništa ne daš onoj sirotici?"
- "Trebali bismo udeliti nešto njenom srcu, a ne rukama" odgovorio je pesnik.
Sledećeg dana Rilke se pojavio s prekrasnom, tek procvalom ružom. Stavi je prosjakinji u ruku i htede proći. Tada se dogodi nešto neočekivano. Sirotica je podigla oči , pogledala pesnika, brzo ustala, uzela njegovu ruku i poljubila je. Otišla je stišćući ružu na grudima.
Cele nedelje je nisu videli. Osmoga dana pojavila se na istom uglu. Bila je nema i nepokretna kao i uvek.
- "Od čega je živela sve ove dane, kad nije ništa dobila?" upitala je mlada Francuskinja.
- "Od ruže", odgovori pesnik.

Oksfordski profesor R. R. Tolkin 1950. godine bio je više nego iznenađen međunarodnim uspehom
svog književnog dela "Gospodar prstenova". Kada mu je američki izdavač poslao korice njihovog
izdanja "Gospodara prstenova", profesor Tolkin još više se iznenadio i američkom izdavaču poslao
pismo sledeće sadržine:
"Smatram da je naslovna strana knjige veoma ružna. Ali, verujem da je osnovni zadatak džepnog
izdanja da osvoji kupce tako da ste vi svakako bolji stručnjaci od mene i znate šta najviše privlači Amerikance. Stoga i ne bih hteo da počinjem raspravu o dobrom ukusu (mislim, pre svega, na užasne
boje i grozna slova), ali moram da vas upitam nešto povodom crteža: kakve veze ima taj crtež sa
mojom pričom? Kakvo je to mesto koje je prikazano? Zbog čega je nacrtan lav? I kakva je ono stvar
s ružičastim lopticamau prvom planu? Ne mogu da shvatim kako je iko ko je pročitao bajku (a iskreno
se nadam da sta vi među njima) mogao pomisliti da bi se piscu mogao dopasti crtež?
Umesto odgovora, Tolkin je dobio grdnju američke urednice koja mu je, beso vičući u telefonsku slušalicu, kazala sledeće:
"Pa šta vi mislite? Da je ilustrator imao vremena da čita vašu knjigu?"

Diogen

Filozof Diogen jeo je hleb i sočivo. Video ga je filozof Aristip koji je udobno živeo, jer se ulagivao kralju. Reče mu Aristip: Nauči se da budeš podložan kralju i nećeš živeti od sočiva. Odgovori mu Diogen: Nauči da živiš od sočiva i nećeš se morati ulizivati kralju.
---------------------

JOVAN DUČIĆ

Dučić je već nekoliko godina poslanik na strani. Jednog leta došao je u Beograd na odsustvo i otišao je s Jašom Prodanovićem i profesorom Milom Pavlovićem, zvanim Krpa, na večeru kod „Gospa-Jele". Naručili su svaki po kriglu piva i po dvanaest ćevapčića. Kad im je momak doneo ćevapčiće s lukom, Dučić je vratio tanjir i tražio je porciju ćevapčića bez luka.

"Tako, tako, Duka! - dobacio mu je Mile Krpa. - Dosta si gutao lukac bez čevapčića, sada možeš ćevapčiće bez luka."

---

Za vreme Prvog svetskog rata Dučić je bio u Atini. Padala je kiša i on se šetao s Ivom Ćipikom ispod jednog kišobrana. Naišla je Jelena Milana Gavrilovića i Dučić će joj tek reći:

"Vidite li, gospo-Lela, ispod ovog kišobrana nalaze se tri četvrtine jugoslovenske književnosti."

Posle nekoliko godina, ista se scena ponavlja u Beogradu. Na Terazijama, stoje ispod jednog kišobrana Dučić, Ćipiko i Vojislav Jovanović - Marambo. Marambo, koji je znao za ovu Dučićevu doskočicu, tek će reći:

"Ispod ovog kišobrana nalaze se tri četvrtine jugoslovenske književnosti."

"Potpuno tačno! - uzvratio mu je Dučić. - Vi ste nam prišli, ali se procenat književnosti nije povećao.

---

Dr Čeda Mihajlović, poznati lekar iz Vrnjačke Banje, ministar i predsednik mnogih društava i ustanova, rekao je Dučiću, i to u najvišem usponu svoje karijere:

"Molim Vas, Duka, pomenite me negde u svojim delima, pa ma rekli i „Onaj magarac Čeda", kako biste me sačuvali od zaborava."

---

Umro Milan Rakić. Neko sretne Dučića i kaže mu:

"Kad je umro Ðura Jakšić, Zmaj mu je spevao pesmu „Svetli grobovi". I Vi ćete, valjda, nešto da učinite za Rakića?

"Dobro ste me setili! - odgovorio je odmah Dučić -. Daću hiljadu dinara i upisaću ga negde za dobrotvora!"

---

Tražio Dučić od Nikole Pašića da ga primi i molio ga je za neko unapređenje. Pašić ga je primio dosta hladno i ništa mu nije obećao. Razočaran i ljut, Dučić je sreo Slobodana Jovanovića i rekao mu:

"Onaj Pаšić s onom velikom bradom, liči na matorog Jevrejina. Ništa neće učiniti za mene."

Posle izvesnog vremena, Dučić je unapređen i otišao je Slobodanu Jovanoviću da mu se pohvali:

"Ona bela brada zaista daje Pašiću svetiteljski izraz!"

---

Naljutio se Dučić na svog mlađeg druga i kolegu Jovana Markovića, zvanog Golubar, koga nije mario i ljutito mu je doviknuo:

"Slušajte, Jovo.Posle Vaše smrti, Vaš prvi komšija reći će: „Ama kako se zvaše onaj što nedavno umre?"

A Dučić odgovori; "Ali će Vaši unuci, znajte, pasti na maturi ako ne budu znali godinu rođenja Jovana Dučića"

---

Drugom jednom prilikom, došao je Dučić Jovi Markoviću, koji je bio pomoćnik ministra inostranih dela, da mu traži povećanje nekog otpravničkog dodatka. Jova Marković je počeo da mu čita pridiku i da mu objašnjava kako je raspikuća i kako, na taj način, nikad neće steći svoju kuću.

"Kuću neću - odgovorio mu je Dučić - ali ću steći svoju ulicu. A Vi već imate nekoliko kuća, ali ulicu nikad nećete steći!"

---

U kancelariji Jevrema Tadića, generalnog političkog direktora Ministarstva inostranih dela, u ormanu, bilo je jedno ogledalo u drvenom ramu s hartijom na poleđini. Tadić je uvek pred tim ogledalom nameštao svoj šešir i doterivao šišku. Kad je Dučić to video, napisao je sledeća dva stiha na poleđini ogledala:

"Ogledalo nekad ovo beše

Horizonat direktora Ješe!"

---

Dopala se Dučiću Ljubica Ćirkovićeva. Vrlo često odlazi njoj na čaj i svaki put zatiče docenta, docnije profesora Miletu Novakovića, koji se njom i oženio. Neko će od drugova reći Dučiću:

"Šta se Vi tamo muvate kad znate da je devojka već begenisana?"

"Ne mislite, valjda, da mi može da bude takmac onaj Mileta, na čijoj glavi svakog jutra proklija nova bubuljica?"

---