Kako prepoznati da se dete drogira

Spojler:

Promena ponašanja je u tim godinama normalna pojava i tu je, kako smatra neuropsihijatar Tanja Raičević, vrlo važno umeti tačno proceniti da li je to samo životna faza ili je dete počelo da se drogira. Pošto adolescencija vuče u drugačije ponašanje i bunt protiv autoriteta, dete treba posmatrati i biti s njim da bi se uočila razlika. Roditelj koji redovno “prati” svoje dete neće imati problem da napravi razliku, ali za one koji ne znaju ili kojima je lakše da misle da je sve u redu, evo nekih znakova na koje treba da obrate pažnju.

Kasnije dolaženje kući može da bude pokazatelj, mada je tinejdžerstvo doba kada se počinje sa izlascima. Zatvaranje u sobu opet samo za sebe ne mora mnogo da znači, ali i može da bude pokazatelj da dete želi nešto da sakrije i da je okrenuto sebi. Promena društva je već konkretniji pokazatelj i treba da se postavi pitanje zašto je došlo do toga.
- Odsustvo deteta u kući, i fizičkog i psihičkog, glavni je kriterijum za promenu ponašanja kod narkomana. Kada zavisnost već uzme maha, dete dobija zapušten izgled, uske zenice, mada danas mladi stavljaju kapi za oči. Kod nekih postoji crvenilo oko nosa, izbodene vene u zavisnosti od toga čime se drogiraju - objašnjava dr Raičević, šef intenzivne nege u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj.

Ona dodaje da postoje neki specifični pokazatelji za različite droge. Na primer, oni koji konzumiraju marihuanu, imaju crvene oči, jedan specifičan zadah i zatvaraju se u sebe, dok oni koji konzumiraju ekstazi postaju hiperaktivni, ubrzani, jako se znoje, uzimaju dosta vode, imaju krvave beonjače...

Drugačije mišljenje ima psihoterapeut Zoran Milivojević koji smatra da “promena ponašanja u tinejdžerskom periodu dolazi kao neminovna stvar i da ima puno lažnih znakova koji mogu da uplaše roditelja”. Roditelji su već dovoljno paranoični prema pubertetlijama. Depresija, emotivno nezadovoljstvo i popuštanje u školi mogu da se jave i sami od sebe. Po njemu, jedini siguran pokazatelj je testiranje mokraće na drogu, bilo da to roditelj uradi krišom, bilo da je to u dogovoru sa detetom. Postoje razni testeri koji detektuju razne vrste droga i daju rezultat posle samo nekoliko minuta.
- Važan je odnos roditelj-dete i da se dete redovno prati jer ćete tako najbolje uvideti razlike. Isto tako, preporučujem u svakom trenutku razgovor deteta sa roditeljem na temu droge, kao što ja radim sa svojim detetom. Imam dogovor sa svojim sedamnaestogodišnjakom da kad god mi deluje sumnjivo, da urin na analizu i to smo već nekoliko puta uradili - priča Milivojević.


Zašto deca uzimaju drogu
Iskustvo doktora u Drajzerovoj pokazuje da deca počinju da uzimaju droge najčešće u 16. i 17. godini. Ponekad je to iz čiste radoznalosti, ponekad da bi ih prihvatilo društvo, a nekad je to želja da se dodvore suprotnom polu ili nekad da se “opuste” ako su nesigurni.
- Kada dođu kod nas na razgovor, prvo ih pitamo da li znaju da droge izazivaju zavisnost. Ono što je poražavajuće je to da svi kažu da znaju, ali da su mislili da oni neće imati krize - kaže Tanja Raičević.

Narkotici uništavaju mozak
Droga može da uništi ili teško ošteti složene mreže nerava i krvnih sudova u mozgu, pokazuje studija naučnika Univerziteta u Rostoku (Nemačka).

Prvo sistematsko istraživanje mozgova umrlih od droge, kojim je obuhvaćeno 200 osoba starih od 15 do 45 godina, pokazuje da konzumiranje narkotika tokom dužeg perioda uzrokuje prevremenu degeneraciju mozga. Nemački naučnici su, između ostalog, zabeležili odumiranje nervnih ćelija, kao i smanjenje broja veza između neurona. Veliki broj nervnih puteva kod ovih ljudi bio je potpuno uništen.
- Na krvnim sudovima smo primetili promene karakteristične za prevremeno starenje - kaže stručnjak za sudsku medicinu i jedan od autora studije Andreas Bitner. On se kritički izrazio povodom činjenice da je konzumiranje kanabisa (hašiš i marihuana) kod mladih često uobičajena pojava, iako je reč o opasnoj drogi koja dovodi do upotrebe težih narkotika. Kod nekih ljudi kao posledica uživanja droge mogu da se jave psihoze. U većini slučajeva, korisnik se ne zadržava na samo jednoj drogi.

- Osoba upada u začarani krug zavisnosti od droge - kaže Bitner. Poznato je da ljudi koji koriste opojna sredstva imaju probleme s pamćenjem i da njihova radna sposobnost uglavnom opada, što je potvrdila i ova studija. Stručnjaci su utvrdili da je LSD najjača psihoaktivna supstanca. Doza od svega 25 mikrograma dovoljna je za određeno dejstvo. Više od 4.000 biljaka sadrži psihoaktivne supstance.

Marihuana izaziva depresiju
Veza između upotrebe marihuane u mladosti i pojave depresije u kasnijim godinama postoji, mada ne u svim zemljama podjednako, navodi se u studiji Svetske zdravstvene organizacije, na uzorku od 85.000 ljudi u 17 zemalja.

Depresija je jedno od najčešćih psihičkih oboljenja, sa dalekosežnim posledicama po opšte stanje obolelih, a upotreba marihuane, odnosno kanabisa, u ranom uzrastu (sa 16 godina ili još ranije) već odavno je smatrana jednim od mogućih uzroka njene pojave tokom kasnijih godina. Šef međunarodnog tima istraživača Ron de Graf i njegova ekipa došli su do zaključka da rana upotreba marihuane, izglede da se tokom kasnijeg života oboli od depresije povećava u proseku za 50 odsto, pri čemu se ovaj procenat donekle razlikuje od zemlje do zemlje. Najizraženija međuzavisnost primećena je u Nemačkoj, Ukrajini, Nigeriji, Južnoj Africi i Novom Zelandu. U poslednje dve godine života Elvisu Prisliju prepisano je 19.000 doza narkotika, psihostimulansa, sedativa i antidepresiva. Interesantno je i da je pisac Robert Luis Stivenson koristio kokain da bi dobio inspiraciju.

Poklon poster i serija tekstova
“Blic” će svojim čitaocima u saradnji sa Ministarstvom sporta i omladine i Sportskim savezom Srbije za četiri dana pokloniti četiri grafike koje detaljno objašnjavaju puteve droge kroz ljudski organizam. Grafiku poklanjamo uz današnji broj, kao i izdanja “Blica” u nedelju 5.12, i ponedeljak 6.12. Uz grafike objavljujemo i seriju tekstova o tome kako različite droge utiču na pojedine organe, posebno mozak, ali i na ceo organizam. Saznajte na koji način postajemo fizički i psihički zavisni od narkotika, kao i kako da prepoznate da li vam dete “eksperimentiše” sa opijatima.

Izvor: Blic, Slađana Vasić, CDC/DM


Sprečite dete da se drogira

Prema podacima Evropskog školskog istraživanja o upotrebi alkohola i ostalih droga (ESPAD) iz 2008. koje je obuhvatilo mlade u Srbiji uzrasta od 16 godina, čak 6,7 odsto njih je probalo marihuanu, 7,6 odsto je koristilo sedative sa alkoholom, a 3,2 odsto je probalo ekstazi.

Koliko je droga opasna i kako roditelji mogu da prepoznaju prve simptome objašnjava za „Blic“ Spomenka Ćirić-Janković, psiholog, ESPAD koordinatorka za Srbiju i članica republičke stručne komisije za droge.

Rizične godine
Najugroženija grupa mladih kada se radi o početku konzumiranja droga je uzrast između 12 i 16 godina. U periodu rane adolescencije mladi su veoma, osetljivi, ranjivi, a naročito im je stalo da budu prihvaćeni od vršnjaka. Pored toga, u adolescentskoj fazi, koja počinje oko 12. godine, tinejdžer pokušava da pronađe odgovore na pitanja ko sam ja, kako biti blizak sa ljudima, a zaštititi se od bola, kako prihvatiti svoje „novo“ telo i kako zadovoljiti seksualne potrebe. Sve to su veoma teški zadaci za mladu osobu. Iz tog razloga mladi ponekad počinju da koriste drogu kao pomoć na putu sazrevanja.

Nisko samopoštovanje je prvi znak
Dete u riziku obično ima neke od sledećih osobina - voli da se dokazuje, pravi se važno na neprihvatljiv način, ima nisko samopoštovanje, čini mu se da život nema smisla, često mu je dosadno, teško se prilagođava zahtevima škole, ne poštuje porodična pravila.
Zato je bitno da čim primeti neki od ovih simptoma, roditelj reaguje i pomogne detetu. Roditelji su ti koji moraju da budu informisani i da razgovaraju sa decom o posledicama upotrebe droga, a takođe treba da budu deci dobar oslonac i da budu otvoreni za to da dete može da im prizna ako je probalo neku drogu.

Posledice
Posledice korišćenja narkotika su fatalne i uništavaju podjednako psihu i telo.
Psiha - Mlada osoba koja koristi drogu više ne rešava važne stvari u životu, ne zaljubljuje se, ne razmišlja o karijeri, ne sazreva emotivno i psihološki, već živi u nekom nerealnom svetu.
Telo - Sintetičke droge deluju razorno na centralni nervni sistem, pa tako kod mlade osobe od 17 godina može da dođe do demencije kao kod 70-godišnjaka! Česti su i psihijatrijski problemi kao što su depresija i paranoja.

Kome da se obratite?
U slučaju da primetite promene kod deteta, obratite se za savet psihologu u školi ili domu zdravlja, pedijatru ili izabranom lekaru kod kojeg se leči dete, a nakon toga savetovalištu za prevenciju zloupotrebe droga kod mladih, pod uslovom da takvo postoji u vašem gradu. U Beogradu je to konkretno Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti koja ima Savetovalište za mlade i roditelje u Ulici Teodora Drajzera 44.

Simptomi koji ukazuju na upotrebu droga
Različiti narkotici se manifestuju različito i treba imati na umu da nijedan od navedenih znakova nije dovoljan da sa sigurnošću ukaže na zloupotrebu droga, ali bi trebalo da vas upozori i navede na oprez.

Lekovi za smirenje
Ako primetite da dete izgleda kao da je pijano, ali ne miriše na alkohol, ako je napeto i zbunjeno, teško se koncentriše i nerazgovetno govori možda koristi lekove za smirenje.

Marihuana
Staklaste, crvene oči, proširene zenice, glasan govor i neadekvatno smejanje, a potom pospanost, usporeno reagovanje, gubitak motivacije i zaboravljanje su samo od nekih simptoma koji ukazuju da neko koristi marihuanu.

Inhalansi (lepak)
Ukoliko se tinedjžer bez razloga smeje, izgleda pijano ali ne miriše na alkohol, ima suzne oči i poremećaj vida, crvenilo oko nosa i usta, sekreciju iz nosa, glavobolju, mučninu, otežanu kontrolu mišića i poremećeno rasuđivanje i pamćenje treba da porazgovarate sa njim.

Ekstazi
Izražena potreba za kretanjem i igranjem, potreba za velikom količinom tečnosti, naleti razneženosti i „ljubavi“ prema osobama u okolini ukazuju na korišćenje ekstazija.

Stimulansi (spid, kokain...)
Hiperaktivnost i euforija, razdražljivost, preterana pričljivost posle koje nastupa depresija, preterano spavanje u neuobičajeno vreme, gubitak u težini, suvoća usta, moguća agresivnost samo su neki od simptoma da neko koristi stimulanse.

Izvor: BLIC, Biljana Tasić

Bolesti zavisnosti su povezane sa potrebom za zavisnošću od roditelja koju deca imaju. Ukoliko roditelji ne zadovolje ovu detinju potrebu u određenom periodu njihovog života na adekvatan način, deca kasnije ne uspevaju krenu ka procesu odvajanja od roditelja.