Par korisnih stvari o trudnoći i porođaju

Spojler:

Porođaj je izbacivanje ploda i njegovog posletka (adneksa ploda-ovojci i posteljica) posle 28 nedelje. Pre toga se smatra pobačajem.

* Partus praematurus (prevremeni porođaj): 28-39 nedelje
* Partus maturus: 39-40 nedelje
* Partus serotinus (prenesena trudnoća): >40 nedelje



Porođaj se deli u 4 doba:

* 1. Doba širenja
* 2. Doba rađanja, istiskivanja
* 3. Doba rađanja posteljice
* 4. Doba skupljanja materice



Kako određujemo termin porođaja?
Možemo na više načina a za vas najjednostavniji način je Naegelovom formulom: Prvom danu poslednje menstruacije dodaje se 7 dana i odbija 3 meseca, +/- 12 dana.
Ako je poznat datum oplodnog koitusa: +266 dana, +/- 10 dana.

Koliko puta treba trudnicu da pregleda ginekolog?

* 0-7 meseca: 1 put mesečno
* 7-9 mesec: 2 puta mesečno
* od 9 meseca: 1 put nedeljno

Naravno najbolje je da vas svaki put, ako je to moguće, pregleda isti ginekolog...

Plod do 3. meseca trudnoće nazivamo embrionom, a kasnije fetusom. Dužina i težina ploda u pojedinim mesecima trudnoće iznosi:

* I lunarni mesec: 1 cm, 1-2 gr
* II lunarni mesec: 4 cm (2x2), nekoliko gr
* III lunarni mesec: 9 cm (3x3), 30 gr
* IV lunarni mesec: 16 cm (4x4), 80-100 gr
* V lunarni mesec: 25 cm (5x5), 250 gr
* VI lunarni mesec: 30 cm (6x5), 600-700 gr
* VII lunarni mesec:35 cm (7x5), 1000-1200 gr
* VIII lunarni mesec: 40 cm (8x5), 1600-1800 gr
* IX lunarni mesec: 45 cm (9x5), 1800-2200 gr
* X lunarni mesec: preko 48 cm, preko 2500 gr.

U periodu razvoja ploda najvažniji je period organogeneze od 8-12 nedelje trudnoće. Veličina ploda zavisi od dužine nošenja, razvoja i zrelosti, a takođe i od konstitucije roditelja, ishrane i života trudnice.

Što se tiče lekova koje treba da uzimamo u toku trudnoće, to su folna kiselina sa ili bez dodatkom vitamina B12, gvožđe, magnezijum i kalcijum.

Preparati gvožđa dvovalentni su bolji od trovalentnih. Antacidi, povrće, mlečni proizvodi i jaja smanjuju apsorpciju gvožđa, pa je zato bolje da ako npr. hoćete da pijete mleko da pustite da prođe malo vreme od uzimanja gvožđa. Tečni preparati gvožđa mogu (mada retko) da izazovo obojenost zuba. Neželjena dejstva su digestivne smetnje, opstipacija, crna stolica. Uzima se pre jela ili u toku jela, osim ako postoje digestivni problemi-onda posle jela. Neki preparati su sa dodatkom vitamina C jer vitamin C kao kiselina povećava kiselost u želucu i tako pomaže boljoj apsorpciji gvožđa. Magnezijum se daje zbog grčeva. Neki ginekolozi ga daju samo u prvoj polovini trudnoće (jer misle da deluje antagonisticki sa kalcijumom) a neki ga daju tokom cele trudnoće.

Indukcija porođaja
Indukovani porođaj je porođaj izazvan medikamentima.
Indikacije za indukovani porođaj su: prevremeno prsnuće podovih ovojaka, intrauterina infekcija, EPH gestoze, dijabetes majke, intrauterina smrt ploda, bolesti majke koje zahtevaju brzo završavanje porođaja (npr.maligna oboljenja, srčana oboljenja), programirani porođaj.

Indukcija porođaja se radi na dva načina, oksitocinom ili prostaglandinima. Oksitocin se daje intravenski, a Prostaglandini intravenski ili u vidu gela ili tablete u cervikalni kanal ili u vidu inekcije intracervikalno. U svakom slučaju treba pažljivo da se dozira količina leka da ne bi izazvali prejake kontrakcije materice, koje bi dovele do poremećaja cirkulacije između materice i posteljice (pati plod) ili neke druge komlikacije.

Bezbedna je metoda, naravno u rukama pravog stručnjaka kao i sve ostalo, radi se sada već rutinski i ako lekar vam to preporuči sigurno ima pravog razloga (samo se nadam da razlog nije to da hoće što pre da završi porođaj pa da ide kući, jer bi najverovatnije tada radio carski rez).

Sada je pitanje koliko je to opasno i stresno za bebu: opasno nije ako je beba spremna da dođe na svet (zrela beba a ne beba od 7 meseci-jer tada je relativno opasnije) a i ako se radi na pravom mestu i od pravog čoveka. Na nekim klinikama se redovno daje oksitocin kod svih trudnica u cilju ubrzavanja porođaja i to je dobro za majke, jer ne gube snagu i živce čekajuci satima i satima, bolje sarađuju (daju im i 10 mg bensedina pa su mirne, bez straha, a na neki način im se ublaži i bol) a i za bebe jer dođu lakše i brže na svet. Naravno stanje bebe se sve vreme prati kardiotokografom.

Kontrakcije materice (Trudovi)
To su nevoljne kontrakncije materice sa kojima počinje porođaj i koji se tokom porođajnog akta javljaju sa određenom snagom, trajanjem i učestaloscu sve dok se plod i njegovi sastavni delovi ne istisnu iz materične šupljine. Materični mišić i izvan kontrakcija poseduje izvestan tonus koji se naziva tonus mirovanja i koji predstavlja njegovu prirodnu napetost, odnosno zategnutost mišićnih vlakana i snopova koji grade mišićne slojeve materičnog zida. Tonus mirovanja je oko 4 mmHg. U toku porođajnih kontrakcija bazalni tonus materice znatno se povećava, čak i do 50 mmHg i označava intenzitet trudova.
Porođajne kontrakcije materice se javljaju pri kraju trudnoće, odnosno na početku porođaja mimo volje trudnice, i ona na njihovu pojavu, učestalost, jačinu i trajanje ne može da utiče.
Porođajne kontrakcije materice izazivaju u toku svog trajanja neprijatan osećaj grčenja materičnog mišića, na što mnoge porodilje reaguju kao na bol. Ove kontrakcije imaju za posledicu skraćivanje i dilataciju grlića materice. Kada se to desi završava se i prvo porođajno doba porođaja i započinje drugo, u kome se kroz potpuno proširene porođajne puteve iz materice istiskuje plod u spoljašnju sredinu.
Kontrakcije imaju svoj intenzitet, trajanje i učestalost. U pojedinim fazama porođaja vrednosti ovih kvaliteta se menjaju. U početku porođaja kontrakcije su retke, slabe i kratkotrajne. Javljaju se na pola sata do 20 minuta, traju 10-15 sekundi i porodilja ih oseća kao lako stezanje materice koje polazi od krsta a završava se napred prema simfizi. Sa napredovanjem porođaja kontrakcije su sve češće, sve su jače i sve duže traju.
Pred kraj doba širenja kontrakcije su veoma jakog intenziteta, traju 50-60 sekundi, a javljaju se na 2-3 minuta. U to vreme, odnosno pred samu pojavu napona, žena oseća najjače porođajne bolove. Posle toga, kad se jave naponi, intenzitet trudova popušta da bi se ponovo pojačao u momentu izlaska ploda.
Kliničko praćenje kontrakcija ima za cilj da ustanovi početak svake kontrakcije, njenu dužinu odnosno trajanje, jačinu i prestanak. U tom pogledu najgrublju orijentaciju, koja je u velikoj meri subjektivna, pruža palpacija materice preko trbušnog zida spolja. Pri tome kontrakcije materice se mogu zapaziti i osetiti stavljanjem volarnog dela šake na trbušni zid porodilje iznad materice. U momentu kada porodilja dobije kontrakciju, lekar ima osećaj tvrdine na trbušnom zidu porodilje. Taj osećaj trajaće sve dok traje kontrakcija i nestaće sa njenim iščezavanjem. Međutim danas se to ne koristi (jedino možete same to da radite da bi pratile kontrakcije i da odvraćate vašu pažnju od mogućih bolova) jer se koristi kardiotokograf, koji zajedno i istovremeno sa kontrakcijama materice registruje i učestalost i kvalitet srčanih tonova ploda.
Porođaj počinje sa prvom kontrakcijom. Uzrok se još tačno ne zna. Navode se mnoga mišljenja kao što su pritisak prednjačećeg dela ploda na donji segment i grlić materice, promena u ravnoteži placentarnih hormona, povećanje odnosno prelazak praga nadražaja materice na uterotonični hormon zadnjg režnja hipofize i dr.

Pripremne kontrakcije materice
Javljaju se nekoliko nedelja pre porođaja, nisu ritmične i obično su bezbolne. Ove kontrakcije učestvuju u formiranju donjeg segmenta materice.

Naponi
To je istovrameno stezanje muskulateure prdnjeg trbušnog zida, struja, karličnog dna i dijafragme. Napon se javlja pri kraju 1. porođajnog doba, usled silaženja i pritiska prednjačećeg dela ploda na zadnji zid vagine tj. debelo crevo, te žena ima osećaj napinjanja sličan onome pri defekaciji (zato se radi klizma). Napon ima za cilj da poveća intraabdominalni pritisak i potpomogne matericu u istiskivanju ploda, a u 3. porođajno doba i placente i ovojaka. Porodilja svojom voljom ne može da izazove niti da spreči pojavu napona, ali može da utiče na njihov intenzitet, tj. može da ih pojačava i oslabljuje. Napon zavisi od građe muskulature prednjeg trbušnog zida (pažnja na gojaznost, kile i mlitavost) i od veličine respiratornog kapaciteta porodilje.

Dr Avluela

Spojler:

BOLJA CIRKULACIJA NOGU
Lezite na bok i ispod jedne noge stavite jastučić. Noga mora da bude opuštena. U ovom položaju ostanite nekoliko minuta, pa zatim sklonite jastučić. Vežbu ponovite nekoliko puta

POVEĆAJTE POKRETLJIVOST LEĐA
Iz ležećeg položaja polako podignite gornji deo tela oslanjajući se na šake. Noge moraju da ostanu u istom položaju, priljubljene za podlogu. Trudite se da ih ne pomerate. Vežbu uradite pet puta na jednoj i drugoj strani tela

OJAČAJTE BUTINE I POTKOLENICE
Dok ležite na boku istovremeno podižite desnu ruku i desnu nogu trudeći se da ih ne savijate. Vežbu ponovite pet puta, a onda uradite isto s levom rukom i levom nogom

ISTEGNITE MIŠIĆE LEĐA
Lezite na leđa. Ruke ispružite pored tela tako da vam šake budu okrenute ka podu. Noge neka vam u odnosu na podlogu stoje pod uglom od 90 stepeni. Lagano podižite i spuštajte karlicu

OJAČAJTE MIŠIĆE NATKOLENICA
Iz istog položaja kao u prethodnoj vežbi pažljivo podižite desnu pa levu nogu. Vežbu ponovite nekoliko puta i sve vreme pazite na pravilno disanje .

Spojler:

S približavanjem termina porođaja, većina trudnica postaje sve nervoznija jer ne zna šta ih očekuje. Epidural, epiziotomija, carski rez…mnoštvo izraza koje bi svakoga uznemirile. Ako je to i vaš slučaj, onda će vam objašnjenja našeg ginekologa akušera Slavice Vasiljević iz ginekološke ordinacije Merida umnogome pomoći da se pripremite za veliki dan.

"STRAH ME DA ĆE POROĐAJ TRAJATI TRI DANA"
Opustite se! U proseku porođaj prvorotkinja traje 18 sati. Ali, ako vam najpre pukne vodenjak, ne smete da imate trudove više od dvadeset sati zbog rizika od infekcije. Aktivni porođaj počinje kada ste “otvoreni” četiri centimetra. Od tada se većina prvorotki otvara za centimetar svaki sat do sat i po. To znači da ćete za otprilike šest sati doći u fazu napinjanja. A ako se budete sporije otvarali, lekar će verovatno na veštački način izazvati kontrakcije kako bi ih ubrzao.

"SAMA POMISAO NA EPIZIOTOMIJU MI JE NEPRIJATNA"
Tokom epiziotomije lekar će zarezati međicu kako bi se proširio izlazni deo porođajnog kanala i time olakšao porođaj. Iako je ta procedura ranije bila standardna, dobra vest je da se danas epiziotomija praktikuje manje nego ranije. Danas epiziotomija više nije rutina. Porazgovarajte o tome sa svojim ginekologom pre porođaja i objasnite mu ako ne želite epiziotomiju. Iako, postoje slučajevi kada je epiziotomija neophodna. Na primer, ako se novorođenče zaglavi u porođajnom kanalu pa postoji rizik od respiratorne patnje jer je glava rođena, a ramena nisu.



"ŽELIM EPIDURAL, ALI SE BOJIM IGLE"
Kod epiduralne analgezije (bezbolni porođaj) unosi se lokalni anestetik oko kičmene moždine. To prekida nadražaje koji se prenose nervima materice i porođaj prolazi bez zaustavljanja. Iako epidural pomaže da imate bezbolni porođaj, a pri tome ste svesni stanja tokom celog porođaja, neke žene se užasavaju igle. Epiduralna anestezija smatra se sigurnim za majku i dete.



"BRINEM SE DA ĆU IĆI NA CARSKI REZ"
Carski rez se nikada ne radi tek tako. Nenapredovanje porođaja, bojazan da je detetovo zdravlje u opasnosti ili pogrešan položaj deteta mogući su povodi za carski rez. Pre porođaja konsultujte se sa svojim lekarom, odagnajte strahove, pohađajte tečajeve za trudnice i shvatićete da je mali procenat žena kod kojih se porođaj na kraju završi carskim rezom.


"BOJIM SE BOLA"
Vaš prag bola je viši nego što mislite. Vežbajte disanje i opuštanje jer mogu da vam olakšaju porođaj. Ali, ne zaboravite da postoje mnogi načini kojima pri porođaju možete da ublažite bol. Naravno, o tome porazgovarajte sa lekarom. Na kraju, ako ne možete da se kontrolišete tokom porođaja, to lekarima i sestrama neće biti ništa novo.

Spojler:

*BOLI- boli ko sam đavo, kao da se sve raspada u vama a neko vas svom snagom gazi i gnječi po stomaku. uradite analize za epi, niste obavezni da ga uzmete ako vam u sali ne bude trebao

*ŠTO JE TRUDNICA AKTIVNIJA LAKŠE ĆE SE PORODITI- iz mog iskustva, čista laž! dok sam mogla da dohvatim volan vozila sam bajs skoro svaki dan, plivala, džogiirala, išla na jogu, radila vežbe, kretala se, išla peške na peti sprat nekoliko puta dnevno (lift nam nije radio mesec dana, ja punih 8 mes trudna, ušla u deveti), krečila sam nekoliko puta u trudnoći, poslednji put par dana pred porođaj, dizala teško, sređivala, ma šta nisam radila, niko nije mogao da me zaustavi! a porađala sam se 15 sati, celu noć se nisam otvarala, bolovi na maximumu, jeeedvaaa mi je epidural pomogao da se opustim i otvorim i to sam uspela do 8 prstiju i nije htelo više.

*DISANJE- pomaže kod slabijih bolova u početku, kasnije jedva stižete da udahnete a ne da mislite na disanje

*EPIDURAL- ne boli! osećaj je malo čudan, ali ne boli i traje veoma kratko ubod. više će vas boleti i duže traje kada se vadi krv iz vene (što ćete uraditi bezbroj puta u trudnoći) nego kada vam daju anesteziju. bolovi od kontrakcija odmah prestaju, ali osećate bebu i napone, opet kažem bez bolova

*EPIZIOTOMIJA- u srbiji je to već praksa, naročito kod prvorotki. mene su sekli ali imala sam epidural tako da bil nisam osetila, već kao nokat kad isečete recimo... za ranu će vam reći da mažete kantarionovo ulje, ali ulje se greje na koži i ne prija. ja sam mazala pavlovićevu mast, a držala sam je u frižideru. spasila me!

*KLISTIR- u srbiji se to radi svim trudnicama, kada vas prime u porodilište idete prvo u pripremnu salu. klistir se radi sa toplom vodom i sapunom, kada vam jel te ubace to, nakon par minuta idete u toalet. obavezno ponesite vlažne maramice, toalet papira nikad nema. pre klistira vam mere karlicu, rade brijanje ako to niste same obavile, posle tuširanje i idete u salu.

*VODA-neće vam dati da pijete ništa dok se ne porodite, sem nakvašene gaze da nakvasite usta. ja sam navatavala one jadne preplašene studentkinje da mi natope gazu vodom i da je ne cede, pa izvučete gutljaj-dva



1. u trudnoći ne treba, ako osetite da vam se apetit povećao jedite polako, svaki zalogaj žvaćite 30ak puta. bitno je ŠTA ste pojeli a ne KOLIKO. u periodu dojenja, tj kada mi je nadošlo mleko i kada sam izvlačila pumpicom jela sam kao sa ratišta da su me doveli, jela sam SVE! jednom se moj obrok sastojao od goveđe pršute, krem sira, euro krema, soka od dunje i prženih jaja, sve sam jela zajedno, ne pitajte kako! i za tih 15ak dana koliko sam se akala s tim mlekom nabacila sam 6.5kg

2. Alergije se javljaju do 12te god negde, kasnije izuzetno retko. jedite ono što vam prija, niste novorođenče

3. kafu možete da pijete slobodno (ako vam odgovara), samo u manjoj količini jer može da dođe do ubrzanog lupanja srca ili mučnine ponekad. cigarete ako ne možete da ostavite bar smanjite. na bebu i nema nekog posebnog efekta ako ih batalite u trudnoći a pušile ste godinama pre toga, jer u vašem telu ima nikotina u izobilju, pogotovo u mleku. potrebno je dosta vremena da se organizam ''očisti''

4. seks... pokušajte nacrtati i objasniti vašem dragom da vas beba ne vidi, ne čuje i ne može da bude svesna bilo čega! uostalom, jer se vi sećate perioda kada ste bili u stomaku?

5. joga dooostaaaa pomaže, prvih par treninga je teško ako počinjete u trudnoći da vežbate, ali kasnije MILINA!

Spojler:

Nakon porođaja svaka žena doživljava mali preporod. Ma koliko bila mlada, novopečena mama je zrelija, na izvestan način mudrija. Iako tokom trudnoće pamćenje popusti, nakon porođaja dešava se neverovatna stvar – moždane ćelije jačaju, a inteligencija žene biva podignuta na viši nivo.

Grupa psihologa iz Amerike sprovela je istraživanje koje je dokazalo da nakon porođaja dolazi do porasta sivih moždanih ćelija što se, najverovatnije, događa zbog privikavanja na obaveze koje prate njihov život sada kada im je u kući beba, a što zahteva brže reagovanje, pa samim tim i brži rad “klikera”. Ono što je interesantno jeste da do najvećeg porasta sivih moždanih ćelija dolazi kod onih žena koje su razdragane i vesele zbog činjenice da su rodile to majušno preslatko stvorenje, dakle, kod željene trudnoće.

U Merilendu, istraživači sa Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje pratili su promene na mozgu budućih majki. Od njih 19, 10 žena je rodilo dečake, a 9 devočice. Kada su se uporedili snimci tokom trudnoće i nakon porođja, jasno se mogao uočiti porast sivih moždanih ćelija. Vođe ovog istraživanja smatraju da do jačanja moždanih ćelija dolazi prevashodno zbog nivoa hormona i izazova koje čekaju “svežu” mamu.

Spojler:

Epiduralna anestezija je ono o čemu sve trudnice ili žene koje razmišljaju o bebi razmišljaju, bilo da su stare i mlade, bilo da rađaju prvi put, bilo da je u pitanju drugo, treće ili peto dete. Ona nije bez razloga tako popularna. Epiduralna anestezija finkcioniše tako što u određenom delu tela umanjuje bol. Pogrešno je verovanje da epiduralna anestezija u potpunosti uklanja bol. Ona ga “samo” smanji.

Ova anestezija izvodi se tako što se pacijentu ubrizga lokalni anestetik u kombinaciji sa opioidnim analgetikom. Taj postupak, naravno, izvodi anesteziolog i niko drugi na to nema pravo. Vi sedite ili ležite na boku totalno mirni, dok vam se mešavina ubrizgva u donji deo kičme. Pomenuti sastojci ubrizgavaju se kroz sterilizovani kateter kroz koji će anesteziolog ubrizgavati anestetik.

Ne plašite se samog uboda u epiduralni deo kičme, jer će vam prethodno biti dat lokalni anestetik zahvaljujući kome će bol prilikom uboda biti znatno slabiji. Ne daje se dok trudovi ne počnu, a ako je beba brza i žuri joj se da što pre izađe, onda ništa od anestezije.

Epiduralna anestezija svakako doprinosi lakšem porođaju, ali daleko od toga da je savršena. Kada se žena porodi, anestezija će još neko vreme delovati, pa postoji mogućnost da bivša trudnica, a sada mama neće moći ne samo da hoda, već neće ni osećati donji deo tela.

Dok se beba rađa, nećete osećati toliko jake bolove koje biste osećali prilikom prirodnog porođaja, ali moguć je pad krvnog pritiska, glavobolja, vroglavica, nekontrolisano mokrenje.

PorođajMeđutim, ova vrsta anestezije nekada otežava poslednju fazu porođaja, zbog čega se beba mora izvući vakumom ili carskim rezom. Neke bebe rođene pod ovom anestezijom imaju probleme sa disanjem i sisanjem, a ukoliko se ne izvede kako treba, može da dovede do trajnog oštećenja živaca i kičmene moždine.

Žene uglavnom mogu da prime ovu anesteziju, ali ako imaju problema sa srcem, leđima, ako su alergične na anestetike, svakako to treba da kažu svom ginekologu i anesteziologu, jer oni ipak znaju šta je u tom slučaju najbolje.

Epiduralna anestezija je ono o čemu sve trudnice ili žene koje razmišljaju o bebi razmišljaju, bilo da su stare i mlade, bilo da rađaju prvi put, bilo da je u pitanju drugo, treće ili peto dete. Ona nije bez razloga tako popularna. Epiduralna anestezija finkcioniše tako što u određenom delu tela umanjuje bol. Pogrešno je verovanje da epiduralna anestezija u potpunosti uklanja bol. Ona ga “samo” smanji.

Ova anestezija izvodi se tako što se pacijentu ubrizga lokalni anestetik u kombinaciji sa opioidnim analgetikom. Taj postupak, naravno, izvodi anesteziolog i niko drugi na to nema pravo. Vi sedite ili ležite na boku totalno mirni, dok vam se mešavina ubrizgva u donji deo kičme. Pomenuti sastojci ubrizgavaju se kroz sterilizovani kateter kroz koji će anesteziolog ubrizgavati anestetik.

Ne plašite se samog uboda u epiduralni deo kičme, jer će vam prethodno biti dat lokalni anestetik zahvaljujući kome će bol prilikom uboda biti znatno slabiji. Ne daje se dok trudovi ne počnu, a ako je beba brza i žuri joj se da što pre izađe, onda ništa od anestezije.

Dok se beba rađa, nećete osećati toliko jake bolove koje biste osećali prilikom prirodnog porođaja, ali moguć je pad krvnog pritiska, glavobolja, vroglavica, nekontrolisano mokrenje.

PorođajMeđutim, ova vrsta anestezije nekada otežava poslednju fazu porođaja, zbog čega se beba mora izvući vakumom ili carskim rezom. Neke bebe rođene pod ovom anestezijom imaju probleme sa disanjem i sisanjem, a ukoliko se ne izvede kako treba, može da dovede do trajnog oštećenja živaca i kičmene moždine.

Spojler:

i]Da li znate da je jutarnja mučnina dobar znak? Po tvrđenju Američkog ginekološkog koledža, žene koje pate od ovog simptoma karakterističnog za početak trudnoće, imaju manji rizik od pobačaja. Evo još nekih zanimljivih saznanja do kojih su došli stručnjaci.[/i]

Zvuči neverovatno, ali vašu trudnoću osećaju i vaše usne! Povišen nivo hormona dovodi do natečenih usana, a ponekad i do krvarenja desni. Ali postoji još jedan krajnje neobičan i do sada neobjašnjen simptom: pojačano lučenje pljuvačke. Da biste to lakše podneli, dobro će vam doći bombonice peperminta jer suše usta, ali jedini pravi lek je – porođaj.

U 6. nedelji vaša beba osvaja prvi rekord – utrostručuje svoju veličinu.
Srce vaše bebe kuca veoma brzo: oko 150 otkucaja u minuti. Dvostruko brže nego vaše srce! Naše bake kažu da je to način da se pogodi kog je pola plod: navodno srce devojčica kuca mnogo brže. Naučnici nemaju dokaze kojima bi potkrepili tu tvrdnju.

Možda ćete želeti da znate koliko kilograma treba da dobijete svakog meseca. Prema podacima Američkog udruženja trudnica, u prvom trimestru u proseku se dobije između jednog i po i dva i po kilograma, a zatim između pola kilograma i jednog kilograma svake nedelje do porođaja. Ako čekate dvojke, svakako ćete se više ugojiti: između 17 i 23 kilograma.

Otiču vam stopala, gležnjevi, lice i ruke i, normalno, osećate zbog toga nelagodnost. Na višak tečnosti – uključujući vodu koju zadržavate – otpada 25 odsto težine koju ćete dobiti do kraja trudnoće. A to je dobra vest, jer to znači da će svi ti simptomi nestati čim se beba rodi, a samim tim istopiće se i višak kilograma.
Svi vaši organi pojačano rade da bi doprineli normalnom razvoju bebe, ali možda najveće opterećenje trpi vaše srce. Zapremina krvi vam se povećala za 50 odsto, što znači da srce mora za toliko vrednije da radi da bi krv normalno cirkulisala kroz vaše telo.
Za vreme trudnoće svi vaši organi pojačano rade. Pluća, na primer, moraju da vam obezbede dovoljno kiseonika. Prema istraživanju klinike „Mejo“, dok ste trudni, koristite 20 odsto kiseonika više nego inače.

Kroz pupčanu vrpcu vaša beba dobija sve neophodne hranljive sastojke. Ta jaka, izuvijana vrpca dugačka je otprilike 50 centimetara, ali može da dostigne i 120 centimetara. Krv koja struji kroz pupčanu vrpcu kreće se brzinom od oko 6,5 kilometara na sat.
Postoji verovanje da je druga beba uvek veća od prve. To nije uvek tačno. Ukoliko je majka zdrava i ne pati od trudničkog dijabetesa, njeno drugo dete biće slične težine kao prvo. Osim toga, težina odojčeta zavisi i od pola: dečaci su u proseku malo duži i malo teži od devojčica. Međutim, ako ste se u trudnoći previše ugojili, postoji mogućnost da vaše drugo dete bude krupnije od prvog.

Spojler:

Pre nego što su bolnice postale uobičajeno mesto za dolazak na svet, žene su se porađale kod kuće. Ta praksa je sada ponovo aktuelna i sve je veći broj žena koje rađaju decu u sopstvenom domu.

Holivudske mame se često odlučuju za porođaj kod kuće. One kao razlog za to navode veću privatnost. Ne moraju da se plaše paparaca koji se dovijaju na sve moguće načine da dođu do prve fotografije njihove bebe.

“Takođe, bolnica je mesto gde borave bolesni ljudi. Kuća je bezbedniji i čistiji prostor, pruža intimniju i zdraviju atmosferu”, smatra Riki Lejk, glumica i nekadašnja voditeljka.

Ona je svoja prva dva deteta rodila u bolnici, ali se za treće odlučila da ostane kod kuće. I nije se pokajala. “U bolinici vam svi govore šta da radite. Kod kuće ja određujem pravila i ponašam se kako meni odgovara.”

Njoj je tokom porođaja pomagala Karen Džeferson, licencirana babica koja se ovim poslom bavi 11 godina i kaže da nikada nije bila zauzetija.

“Sve više žena mi se obraća za pomoć tokom kućnog porođaja. Nekeda se dešava da ne mogu sve da postignem u toku jednog dana”, rekla je Džefersonova.

Najnovije studije su zabeležile porast porođaja kod kuće za 20 odsto.

Riki Lejk je snimila dokumentarac u kom govori o svom iskustvu i savetuje žene šta je najbolje za njih i njihovu bebu. Taj film je za kratko vreme postao prvi na listi svih budućih mama i SAD. U njemu o ovoj temi govore pevačica Pink i supermodel Sindi Kroford.

Ipak, kućni porođaji nisu za svakog. Pošto se oko trećine žena porađa carskim rezom, a u tom slučaju bolnica je daleko sigurnije mesto.

Spojler:

Otkrijte zašto je preporučljivo farbati se i ići na masažu tek od četvrtog meseca trudnoće, zašto ne smete čistiti za svojom mačkom , i još mnogo toga...

Smem li…

Otići kod manikira i pedikira?
Smete, ali kako biste se zaštitili od moguće infekcije, ponesite sa sobom svoje instrumente ( kamen za pete…). Ako ste kod pedikira, izbegavajte masažu stopala jer ona može da podstakne aktivnost bebe i kontrakcije.

Farbati kosu?
Iako ne postoje podaci koji pokazuju da farbanje kose povećava rizik od pobačaja ili defekta pri porođaju, najpametnije je otići kod frizera i ofarbati kosu tek nakon prvog tromesečja trudnoće kada su glavni fetalni organi već razvijeni. Nešto sigurnije je verovatno uraditi pramenove,jer ne dolazi do direktne interakcije boje s kožom. Ako se i odlučite na nešto od ovoga, budite spremni da boja kose neće ispasti onako kako ste zamišljali zbog uticaja hormona.

Ići u saunu?
Ne smete. Ekstremna toplina može uticati na razvoj bebe u materici.

Koristiti se aromaterapijskim dodacima?
Najbolje ne. Neka biljna ulja poput komorača, bosiljka, timijana i mirisne smole ne bi se smela upotrebljavati u trudnoći jer, navodno, fiziološki utiču na bebu.

Otići na masažu?
Da, ako idete kod masera koji radi prenatalnu masažu. Neki stručnjaci savetuju da se masaža izbegava u prvom tromesečju pa bi bilo dobro da se najpre posavetujete sa svojim ginekologom.

Otići na čišćenje lica?
Po pravilu smete. Ipak,izbegavajte čišćenja u kojima se koriste biljni dodaci i pilinzi koji sadrže glikolnu kiselinu.

Piti alkohol?
Najbolje da ga u potpunosti izbegavate.

Pušiti?
Pušenje je štetno za vaše dete jer povećava rizik od preuranjenog porođaja, pobačaja, placente previje, smanjene težine bebe pri porođaju... Takođe izbegavajte i pasivno pušenje.

Koristiti se mikrotalasnom pećnicom?
Ne postoji istraživanje koje dokazuje da su mikrotalasne pećnice štetne u trudnoći.

Jesti ribu?
Neke vrste riba sadrže visok nivo žive koja može uzrokovati poteškoće u razvoju deteta u stomaku. Ograničite konzumaciju plave ribe poput morskog psa, sabljarke i tune.

Jesti sushi?
Najbolje da u trudnoći izbegavate suši.

Piti kafu?
Treba izbegavati veće količine kofeina, premda konzumacija dve šoljice kafe na dan (jedna sadrži oko 150 mg kofeina) ne predstavlja opasnost. Četiri šoljice kafe na dan prevelika je količina kofeina u trudnoći.

Piti biljne čajeve?
Mnoge biljke nisu sigurne za upotrebu u trudnoći. Konsultujte se sa svojim ginekologom.

Vežbati jogu?
Joga može biti korisna tokom trudnoće jer smiruje telo i um. Krenite na prenatalnu jogu i raspitajte se šta je najbolje za vaše stanje.

Voziti bicikl?
Sobni bicikl bio bi idealno rešenje. Rizik od pada pri vožnji bicikla na otvorenome preveliki je.

Upotrebljavati sredstva za čišćenje u domaćinstvu?
Većina proizvoda za čišćenje nije opasna za trudnice. Ali, pobrinite se da je prostorija koju čistite dobro provetrena i da ima dobru ventilaciju. Koristite rukavice kako biste zaštitili kožu i uvek pročitajte šta piše na nalepnici na proizvodu koji upotrebljavate.

Krečiti dečju sobu?
Zbog hemikalija i isparavanja prepustite taj posao nekom drugom.

Čistiti mačiji izmet?
Nije preporučljivo. Mačji izmet može prenositi toksoplazmozu, infekciju koja uzrokuje defekte pri rođenju deteta. Ako ga već čistite, obavezno koristite gumene rukavice i nakon čišćenje dobro operite ruke.

Putovati avionom?
Let avionom siguran je za vas sve do 35. nedelje trudnoće. Ali, najudobnije je putovati kada ste u drugom tromesečju trudnoće. Sa sobom obavezno ponesite svoje nalaze o trudnoći.

Spojler:

Mnogi roditelji bore se da decu nateraju da jedu povrće. Sada naučnici misle da majke mogu da ih naviknu na takvu hranu veoma rano – još u toku trudnoće.

Istraživači Centra za hemijska čula „Monel“ u Filadelfiji (SAD) otkrili su sa bebe mogu da zavole zdravu hranu još u majčinoj utrobi.

U studiji objavljenoj u Žurnalu pedijatrije otkrili su da se neki ukusi prenose sa majke na bebu preko plodove vode.

Vanila, šargarepa, anis, beli luk, nana – to su neki od ukusa koji se mogu prenositi na takav način, ali i preko majčinog mleka.

Kako bi testirali teoriju, naučnici su trudnicama davali kapsule na bazi belog luka ili šećera neposredno pre obavljanja rutinske kontrole plodove vode. Zatim su zamolili nekolicinu ispitanika da pomiriše uzorke, a oni su bez greške pogađali koja majka je uzimala beli luk.

Naučnici su nakon tog ispitivanja poželeli da saznaju da li neki od tih mirisa i ukusa beba može da zapamti.

Trudnice su podeljene u tri grupe. Jedna je imala zadatak da svaki dan pije sok od šargarepe tokom trudnoće, druga tokom perioda dojenja, a treća da potpuno izbegava šargarepe.

Kada su deca dovoljno odrasla da jedu čvrstu hranu, istraživači su im davali žitarice pomešane sa vodom ili sa sokom od šargarepe. Bebe koje su ranije putem amnionske tečnosti ili majčinog mleka osetile ukus tog povrća, jele su više žitarica sa ukusom šargarepe.

Naučnici kažu da je moguće da se tako stečeni ukusi mogu zadržati tokom života i da deca majki koje su jele mnogo povrća u trudnoći, neće kasnije izbegavati takvu vrstu hrane.

Anne Boleyn ::Trudnoca je jedan od najlepsih perioda u zivotu, drago mi je sto uzivas, i sto je sve ok.